RELOF3: Od administrativnog evidentiranja do strateškog upravljanja resursima

U dinamičnom okruženju javnih finansija u Republici Srbiji, lokalne samouprave se nalaze pred ozbiljnim izazovom. Tradicionalni model upravljanja, koji se decenijama svodio na prosto administrativno evidentiranje prihoda i rashoda, postao je neodrživ. Sa usvajanjem novog državnog strateškog okvira, fokus se definitivno pomera sa isključive „zakonitosti“ trošenja na upravljačku odgovornost, ekonomsku efikasnost i merljive učinke.

Ključni pokretač ovih promena na lokalnom nivou jeste treća faza švajcarskog projekta RELOF3 (Reforma lokalnih finansija III). Ovaj projekat ne nudi samo teorijske modele, već pruža konkretnu podršku opštinama i gradovima da suštinski transformišu tri stuba lokalne autonomije: sopstvene prihode, javnu svojinu i nadzor nad lokalnim javnim preduzećima.

1. Maksimizacija sopstvenih prihoda: Pametna fiskalna politika umesto poreskog pritiska

Sopstveni (izvorni) prihodi, pre svega porez na imovinu, čine kičmu finansijske nezavisnosti svake lokalne samouprave. Međutim, dugogodišnji problem u Srbiji nije visina poreskih stopa, već neazurnost poreskih evidencija i siva zona.

Kroz metodologiju koju afirmiše RELOF3, lokalne poreske administracije (LPA) više ne čekaju pasivno da se građani i privreda sami prijave. Modernizacija podrazumeva sledeće korake:

• Ukrštanje internih i eksternih baza podataka: Povezivanje podataka LPA sa podacima katastra nekretnina, geografskih informacionih sistema (GIS) i komunalnih preduzeća kako bi se detektovali nepopisani kvadrati.
• Fokusirana terenska verifikacija: Ciljani izlasci na teren u zonama gde postoji očigledan nesklad između faktičkog stanja i poreskih prijava, čime se uvodi red u građevinske zone.
• Pravično proširenje obuhvata: Umesto linearnog povećanja poreza koje opterećuje savesne platiše, širenje obuhvata obveznika omogućava stabilniji priliv u budžet bez rasta poreskog opterećenja po glavi stanovnika.

2. Javna svojina: Od „mrtvog kapitala“ do razvojnog resursa

Jedan od najvećih skrivenih potencijala srpskih opština jeste javna svojina. Godinama

nakon donošenja matičnog zakona, mnoge lokalne samouprave i dalje nemaju potpunu i preciznu evidenciju o tome šta sve poseduju – od građevinskog zemljišta, preko poslovnih prostora, do napuštenih objekata.

RELOF3 postavlja jasan imperativ: javna svojina mora postati ekonomski resurs, a ne administrativni teret. Reforma u ovom segmentu zahteva:

• Sveobuhvatan popis i upis prava svojine: Legalizacija i zvanični upis prava u Katastar nepokretnosti kao nulti korak za bilo kakvo ekonomsko raspolaganje.
• Komercijalizacija pod tržišnim uslovima: Transparentno izdavanje u zakup poslovnih prostora i zemljišta kroz javna nadmetanja, čime se direktno uvećavaju neporeski prihodi.
• Troškovna optimizacija imovine: Identifikacija objekata koji generišu samo troškove održavanja i donošenje strateških odluka o njihovoj prodaji, koncesiji ili prenameni.

3. Unapređenje nadzora nad lokalnim javnim preduzećima (JKP)

Lokalna javna komunalna preduzeća su prečesto izvor skrivenih fiskalnih rizika i konstantni korisnici budžetskih subvencija. Reforma lokalnih finansija zahteva uvođenje principa korporativnog upravljanja u javni sektor na lokalu.

U okviru RELOF3 modela podrške, akcenat je na uspostavljanju rigoroznog nadzora od strane osnivača:

• Sistem ranog upozorenja: Kontinuirano praćenje kvartalnih izveštaja o poslovanju JKP-a kroz digitalne alate kako bi se na vreme uočili gubici, nelikvidnost ili prekomerno zapošljavanje.
• Opravdanost i namena subvencija: Svaka subvencija iz lokalnog budžeta mora biti direktno povezana sa specifičnim javnim interesom i merljivim indikatorom (npr. zamena azbestnih cevi), a ne za pokrivanje tekućih operativnih gubitaka preduzeća nastalih lošim menadžmentom.

Zaključak: Održivost i transparentnost kao jedini put napred

Reforma lokalnih finansija u Srbiji, viđena kroz prizmu projekata poput RELOF3, nije luksuz niti puko ispunjavanje forme. To je bazični preduslov za ekonomski opstanak lokalnih zajednica. Opštine koje prve usvoje ove principe – koje popišu svoju imovinu, ažuriraju poreske baze i stave JKP pod strogu finansijsku kontrolu – imaće više slobodnog novca za vrtiće, puteve i lokalne akcije.

Za portal e-economy.biz, praćenje i analiza ovih procesa ostaje ključna misija, jer uspešna reforma javnih finansija počinje upravo tamo gde se novac troši najbliže građanima – na lokalu.