Administracija (administriranje) – skup akcija, aktivnosti, unutar preduzeća ili bilo koje ustanove, koje se obavljaju radi vođenja poslova u okviru strategije i politike donete od strane rukovodilaca.

Administrativne provere su radnje provera, službenih kontrola, nadzora i drugih mera radi utvrđivanja prirode nepravilnosti u cilju zaštite finansijskih interesa Evropske unije, a samim tim i finansijskih interesa Republike Srbije.

Akcept – predstavlja izjavu lica na koje se vuče menica, da će u roku dospeća menice na naplatu isplatiti menični dug u celini ili delimično. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje menični dug) se nalazi na licu menice.

Akceptni kredit – kratkoročni (i srednjoročni) kredit kod koga banka dopušta komitentnu nesumnjivog boniteta da, do određenog iznosa (kreditnog limita), vuče menice na nju. Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni dužnik (trasat), čime se obavezuje da će ih iskupiti ako sam trasant to ne učini iz bilo kog razloga, u skladu sa ugovorom. Takve menice se mogu plasirati na tržištu novca, ali ih najčešće eskontuje sama banka koja daje akcept. Ako komitent ne iskupi menicu, onda akceptna banka kao glavni dužnik, plaća menični dug.

Akceptni nalog – instrument plaćanja, a često i instrument obezbeđenja budućeg plaćanja. Akceptni nalog izdaje dužnik i u njemu naznačuje sumu koja će se tačno određenog dana skinuti sa njegovog računa u poslovnoj banci i preneti na račun poverioca (subjekta koji je izvršio određeni posao) u poslovnoj banci tog poverioca. Akceptni nalog nije hartija od vrednosti i ne može se prenositi sa jednog lica na drugo.

Akcije – razlikuju se dva značenja: 1) udeo koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoću koje njen imalac stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava koja se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo kako na učešće u organima upravljanja društva tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen.

Akcionarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom.

Akcije na donosioca – akcije čiji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodređenim akcionarem (imalac nije poimenično naveden). U slogu akcije mora biti naznačeno da njen donosilac ima sva prava predviđena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog društva.

Akcije na ime – izdaju se na ime njihovog vlasnika (imaoca) i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika. Ti podaci se moraju uneti u knjigu akcionara akcionarskog društva (akcionarsku knjigu).

Akcijski kapital – ukupan iznos kapitala obezbeđen emisijom i plasmanom akcija kao hartija od vrednosti vlasničkog karaktera. Vlasništvo je akcionarskog društva i čine ga osnivački (akcijski) kapital i kapital sadržan u svim rezervama.

Akcionarsko društvo (skr. AD ili DD – deoničarsko društvo) – nastaje udruživanjem kapitala više lica – osnivača, a na osnovu kupljenih akcija. AD se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan član odlukom o osnivanju. Ugovor o osnivanju je formalizovan akt i mora se sačiniti u pismenom obliku, potpisati i overiti. Osnovni organi AD su:

skupština akcionara (organ vlasnika),
upravni odbor (organ upravljanja),
direktor (poslovodni organ),
nadzorni odbor (organ kontrole).

Akontacija – suma novca koja se isplaćuje izvršiocu nekog posla pre početka izvršavanja posla. Davanje akontacije praktično predstavlja neku vrstu osiguranja da će se konkretan posao izvršiti. Akontacija predstavlja sredstvo osiguranja za oba poslovna subjekta. Za naručioca posla (kupca određenog proizvoda, često veće vrednosti, ili usluge) akontacija podrazumeva da se onaj ko je taj novac preuzeo (proizvođač ili izvršilac) obavezao da će izvršiti dati posao. Za onoga ko je tu akontaciju preuzeo, ista predstavlja obezbeđenje plasmana tj. prodaje i prihvatanja njegovih proizvoda ili usluga.

Aktiva – čine je ili obrazuju sva sredstva u preduzeću pomoću kojih se obavlja zadatak preduzeća u oblasti proizvodnje, prometa ili usluga i ostvaruju ciljevi poslovanja. Čine je materijalna aktiva (materijalne vrednosti) i monetarna aktiva (novčane vrednosti i potraživanja). Po kriterijumu obrta sredstva u aktivi se dele na: → osnovna sredstva i dugoročne finansijske plasmane (dugoročna ulaganja i potraživanja preduzeća), i → obrtna sredstva (zalihe, kratkoročna potraživanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti – žiro račun, devizni račun i sl.). Pri određivanju njihove proporcije kriterijum je sledeći: obrtnih sredstava treba da bude dovoljno kako bi se u potpunosti zaposlila osnovna sredstva.4

Akumulacija – izdvajanje dela profita u akumulacioni fond ili zadržani profit (retained profit), čime se ujedno povećava osnovni kapital preduzeća. Sredstva iz akumulacionog fonda se investiraju u poslovanje pa se tako postiže povećanje obima poslovanja. Investiranje iz akumulacije se još naziva i neto investiranje. Ovakva akumulacija kapitala je jedan od osnovnih izvora kratkoročnog i srednjeročnog ekonomskog rasta.

Akvizicija – ovaj pojam se može dvostruko tumačiti:

Akvizicija je poslovna aktivnost kojom jedno lice prikuplja porudžbine za drugo fizičko ili pravno lice. Koristi se najčešće u izdavačkoj delatnosti, ali i u drugim uslužnim delatnostima.
Pod akvizicijom se takođe podrazumeva i oblik preuzimanja preduzeća, kada jedno preduzeće stiče kontrolni paket akcija nad drugim preduzećem (ako je to drugo preduzeće akcionarsko društvo), ili ga kupuje, preuzimajući vlasništvo nad

Alokacija resursa – predstavlja usmeravanje prirodnih, tehničkih tržišnih i finansijskih faktora razvoja preduzeća. Oni mogu biti:

potencijalni resursi – koji obuhvataju do tada neiskorišćene razvojne uslove i mogućnosti;
aktivirani resursi – koji obuhvataju one faktore koji se koriste u procesu razvoja, mada još uvek nedovoljno; iskorišćeni resursi – koji obuhvataju činioce koji su već u potpunosti iskorišćeni. U postupku alokacije resursa vrši se razmeštaj nekih ili svih navedenih faktora razvoja po ekonomskim regionima, sektorima privrede ili između preduzeća.

Ambalaža – sud, okvir, ram ili omot kojim se proizvod obavija radi očuvanja njegovih osnovnih karakteristika i funkcija. Osnovne funkcije ambalaže su: zaštitna, distributivna, komercijalno-informativna, tehnološka, sigurnosna i ekološka.

Amortizacija – u knjigovodstvu podrazumeva postupak postepenog smanjenja vrednosti neke stavke aktive, uz istovremeno prenošenje te vrednosti na odgovarajuće račune potraživanja. Najvažniji izrazi ovako shvaćene amortizacije su: amortizacija osnovnih sredstava – kao postupak postepenog smanjenja vrednosti osnovnih sredstava jer se deo vrednosti osnovnih sredstava, tokom proizvodnje, prenosi u vrednost novodobijenog proizvoda. U bankarstvu se amortizacijom naziva smanjivanje duga u postupku isplate anuiteta. Amortizacijom se takođe naziva gašenje vrednosti nekih hartija od vrednosti, što je rezultat njihovog postepenog otplaćivanja. Amortizacija menice ili čeka znači njihovo poništenje na zahtev vlasnika koji ih je izgubio.

Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit.

Anuitet – novčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu ili investitoru plaća godisnje ili u kraćim vremenskim rokovima, na ime otplate zajma. Sadrži deo koji se odnosi na dospele kamate (kamatna kvota) i deo za koji se smanjuje dug (otplatna kvota).

U načelu postoje dva oblika anuiteta:

konstantni, tj. u jednakim iznosima (učešće glavnice je u porastu, a kamate u opadanju), jer je kamatna komponenta iz godine u godinu sve manja;
varijabilni (promenljiv), opadajući anuitet (primenjuje se ako je otplatna kvota nepromenljiva; u tom slučaju, smanjuje se i kamatna kvota i anuitet odgovarajuće opada).

Apresijacija – povećanje vrednosti valute u odnosu na druge valute na deviznom tržištu, ili generalno povećanje vrednosti bilo kog oblika aktive.

Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava.

Arbitraža (arbitražni poslovi) – poslovi koje karakteriše istovremena kupovina i prodaja nekog dobra (valute ili robe široke potrošnje) na dva ili više tržišta na kojima postoji cenovna razlika.

Arbitraže – nedržavne institucije za rešavanje sporova koje su im poverile same stranke. Danas se većina sporova u oblasti međunarodne trgovine rešava arbitražnim putem, zbog očiglednih prednosti koje on nudi.

Asignacija (upućivanje) – poseban oblik izmirivanja obaveza. Asignacijom izdavalac naloga (asignant, uputilac) daje u zadatak (upućuje) primaocu naloga (asignat, upućenik) da isplati određenu sumu trećem licu (asignator, primalac uputa). Ovo je poslovna aktivnost kojom se izmiruju obaveze i potraživanja pravnih lica. Naime, asignat je dužnik asignantov, dok je asignant asignatorov dužnik. Asignacijom se ove međusobne obaveze izvršavaju u jednoj transakciji, što je u interesu svih učesnika, jer kada ne bi bilo asignacije postojale bi dve transakcije a troškovi bi bili dvostruko veći.

Asortiman – obuhvata svu robu koja je predmet poslovanja jednog preduzeća, odnosno u trgovinskim preduzećima predstavlja skup robe koja se nudi na tržištu.

Atest – dokument koji nastaje kao rezulatat utvrđivanja tehnoloških karakteristika određene robe. Ovaj dokument jeste izjava da roba ima ona tehnološka i druga svojstva koja kupci očekuju ili su predviđena odgovarajućim standardima.

Auditing (revizija) – postupak provere knjigovodstvene evidencije i finansijskih izveštaja preduzeća od strane stručnih lica. Eksternu reviziju vrše ovlašćeni revizori i članovi strukovnih udruženja. Internu reviziju mogu vršiti takođe ovlašćeni revizori, ali i druga stručno osposobljena lica. Po zakonima nekih zemalja (npr. u V. Britaniji), → akcionarska društva su obavezna da imaju interne revizore. Revizor podnosi izveštaj u kome navodi obim revizije, metode i testove koje koristi i mišljenje o verodostojnosti poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja. Ključna karakteristika revizora je da on mora biti nezavistan od preduzeća u kome obavlja reviziju kako bi mogao dati objektivno mišljenje u skladu sa standardima računovodstvene profesije.

Aukcija – pod aukcijom se podrazumeva javna prodaja izložene robe putem nadmetanja (licitacije) kupaca.

Avans – predstavlja određeni iznos novca koji se daje ili traži unapred, pre obavljanja određenog posla. Koristi se kao sredstvo kojim se obe strane obezbeđuju od neizvršenja ugovornih obaveza.

Banknota – novčanica koju na osnovu zakona izdaje emisiona banka i koja predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja.

Bankrotstvo – raspad poslovnog sistema banke, ili ma koje druge privredne organizacije, koja je zapala u takvo stanje da svojom imovinom više nije u stanju da podmiri svoje obaveze. Može se definisati i kao potpuni finasijski slom ekonomskog subjekta koji za rezultat ima obustavu plaćanja odnosno nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim finansijskim obavezama.

Bilans stanja (balance sheet) – dvostrani finansijski izveštaj koji daje pregled → aktive i → pasive. Aktiva predstavlja sredstva a pasiva izvore sredstava, što automatski znači da strane bilansa moraju da budu u ravnoteži, jer zapravo prikazuju jednu istu stvar sa dva aspekta.

Bilans uspeha – dvostrani pregled rashoda i prihoda u određenom vremenskom periodu. Ovaj računovodstveni izveštaj se sastoji od leve i desne strane (zbog toga je dvostrani pregled). Na levoj strani se beleže svi nastali rashodi – poslovni (nastali kao rezultat obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti), vanredni (nastali kao rezultat nepredvidivih okolnosti) i vanposlovni (nastali kao rezultat obavljanja dodatnih, sporednih poslovnih aktivnosti), dok se na desnoj strani beleže svi poslovni, vanredni i vanposlovni prihodi. Sabiranjem stavki leve i desne strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni rashodi i ukupni prihodi. Ako su ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda – ostvaren je dobitak; obrnuto – ostvaren je gubitak.

Blanko – izraz koji se u finansijskoj i trgovinskoj praksi koristi za oznaku potpisivanja nepopunjenog (belog), ili delimično popunjenog dokumenta kojim potpisnik u potpunosti priznaje obavezu na osnovu tog dokumenta. Znači i ovlašćenje sa potpisom bez utvrđivanja sadržine ovlašćenja. Takođe, u finansijama blanko kredit podrazumeva kredit koji se zasniva na ličnom poverenju, pri čemu ne mora da postoji kreditno pokriće.

Bonifikacija (premija, bonus) – posrednička provizija koja se plaća bankama na ime plasmana novoemitovanih hartija od vrednosti kod stanovništva.

Bonitet – podrazumeva formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga čine sigurnim dužnikom, bilo da je reč o banci u koju se ulažu sredstva ili o preduzeću kome se daju krediti.

Bruto – najpribližnije značenje je “ukupno”, i upotrebljava se najčešće u sledećim kombinacijama: bruto težina – težina robe sa pakovanjem; bruto proizvod – ukupan proizvod jedne regionalne jedinice, ili ukupan nacionalni proizvod; bruto plata – dohodak zajedno sa porezima koji se na njega plaćaju.

Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade.

Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.

Budžetsko ograničenje – ograničenje koje nameću ostvareni i očekivani dohodak u odnosu na ukupne rashode. To je raskorak između planiranog nivoa budžetskih rashoda i prikupljenih poreskih prihoda.

Carina – porez na uvezena dobra.

Carinska unija – zone slobodne trgovine.

Cena – količina novca koju treba platiti za određenu jedinicu robe ili usluge. Nivoi i dinamika cena određeni su brojnim, pretežno društvenim faktorima. Dva osnovna pojavna oblika cena u praksi poslovanja jesu cena koštanja ili ulazna cena prodajna cena ili izlazna cena.

Cena koštanja ili ulazna cena je ona cena nekog proizvoda ili usluge koja sintetizuje sve troškove poslovanja koji se odnose na dati proizvod ili uslugu te ujedno predstavlja granicu ispod koje bi prodaja datog prizvoda ili usluge rezlultirala gubicima.

Centralna banka – u savremenoj tržišnoj privredi centralna banka je vodeća ustanova kreditno – monetarnog sistema, čije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko – finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, to jest kontroliše količinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadržala ranije stečeno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novčanica i kovanje novčića).

Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja.

Cesija – ustupanje potraživanja ili prava pismenom izjavom poverioca (cedenta) u korist novog poverioca (cesionara). Sklapanjem ugovora o cesiji novi poverilac stupa na mesto sadašnjeg. Dužnik ne mora biti obavešten o ovom poslu, a takođe se ne mora tražiti njegova saglasnost. Ali, uobičajeno je da se dužnik ipak obaveštava, da ne bi izvršavao svoju obavezu prema starom poveriocu. Cesijom se, prema tome, ne može pogoršati položaj dužnika. Suština ovog posla se sastoji u tome da cedent cesijom, tj. prenošenjem potraživanja, izmiruje obavezu prema cesionaru koji je njegov poverilac.

Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu.

Cost benefit analiza – analiza obračuna oportunitetnosti tj. isplativosti ulaganja u kojoj se upoređuju sadašnje vrednosti ulaganja (troškova) i koristi.

Ček – nalog, u obliku propisanog obrasca, banci (trasat) kod koje izdavalac čeka (trasant) ima račun, da po naredbi trećeg lica ili donosioca (remitenta) isplati u čeku naznačenu vrednost. Ček, kao strogo formalni dokumenat, sadrži određene elemente kao što su: naziv čeka, naređenje za isplatu određene sume, ime lica koje će ček platiti (trasat), datum i mesto izdavanja čeka. Karakteristike čeka su:

ček je hartija od vrednosti koja služi za plaćanje;
ček stvara bezuslovnu obavezu da se isplati određena svota novca;
ček kao hartija od vrednosti dospeva uvek po viđenju, i
isplatu čeka vrši banka kao trasat iz trasantovog pokrića.

Debitor – dužnik, tj. lice koje koristi određeni kredit, ili lice koje je pod obavezom da izvrsi plaćanje neke dospele obaveze.

Decentralizacija – proces delegiranja, tj. prenošenja, upravljačke vlasti sa viših na niže nivoe odlučivanja. Ovaj proces može da se posmatra sa dva aspekta: sa makroaspekta (nivo države) i sa mikroaspekta (nivo preduzeća).

Deflacija – smanjenje novčanog volumena (količine novca u opticaju), čija je posledica sniženje nivoa cena, usled čega raste kupovna snaga novca. Za deflaciju je karakteristična restriktivna kreditno-monetarna politika koja dovodi do snižavanja cena i recesije, pa čak i do krize konjukture, jer ukupna ponuda robe i usluga prelazi platno sposobnu tražnju. U savremenim privredama, međutim često izostaje efekat sniženja cena.

Depozit – ulaganje novčanih sredstava (tj. sama novčana sredstva) na računu kod banaka ili štedionica. Ulagač novčanih sredstava naziva se deponent, a organizacija kod koje se sredstva ulažu depozitar.

Devalvacija – smanjenje spoljašne vrednosti valute jedne zemlje prema jednoj ili više stranih valuta i/ili zlata. Vrši se merama države ili monetarnih vlasti. U sistemu fiksnih deviznih kurseva, devalvacija se vrši zakonskim (zvaničnim) smanjenjem deviznog kursa (pariteta) u odnosu na druge valute, dok u sitemu fluktuirajućih deviznih kurseva do nje dolazi smanjenjem kursa na deviznom tržištu, u zavisnosti od ponude i tražnje.

Na deviznom tržištu, devalvacija dovodi do povećanja kurseva stranih valuta. Njome se povećava cena deviza, što smanjuje tražnju i povećava ponudu za njima, a to, opet, poskupljuje (i automatski smanjuje) uvoz, a povećava izvoz jer se cene u domaćoj valuti dele sa višim deviznim kursom.

Devize – predstavljaju kratkoročna novčana potraživanja pojedinaca i preduzeća u stranoj valuti.

Devizne rezerve – zlato i devize kojima jedna zemlja, tj. njena →centralna banka raspolaže u određenom trenutku. Služe za pokriće deficita →platnog bilansa. Njihova veličina se posmatra u zavisnosti od broja mesečnih iznosa uvoza koji se mogu pokriti, primer milijarda dolara za malu zemlju može da znači pokrivenost uvoza za 6 meseci, dok ta milijarda dolara nekoj većoj zemlji može da znači pokrivanje uvoza za samo jedan mesec.

Devizni bilans – isto što i platni bilans, osim što se u njemu beleže transakcije koje su naplaćene ili isplaćene u toku jednog perioda nezavisno od toga da li su te transakcije nastale u tom periodu, nekom prethodnom ili će nastati u nekom budućem (npr. ugovor je sklopljen prethodne godine i isporuke se vrše u nekoliko godina, a isplata je ove godine – čitava transakcija će biti u deviznom bilansu, dok će u platnom biti samo deo transakcije u iznosu robe koja je isporučena ove godine). Devizni bilans je važan pokazatelj finansijskog položaja i devizne likvidnosti zemlje – na osnovu njega se utvrđuje da li će zemlja imati novca da plati svoje obaveze iz redovnih ekonomskih aktivnosti ili će morati da se zadužuje ili da proda nešto da bi bila likvinda (da može da plati svoje obaveze na vreme).

Devizni kurs – cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje. U normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta tj. zvanično utvrđene vrednosti nacionalnog novca izražene u zlatu, specijalnim pravima vučenja ili nekoj stabilnoj valuti. Preko deviznog kursa se uspostavlja veza između cena u zemlji i u inostranstvu.

Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti.

Dnevnik je poslovna knjiga u kojoj se hronološki evidentiraju sve nastale poslovne promene.

Dug sektora države obuhvata direktni dug sektora države i izdate garancije sektora države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.

Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije.

Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu.

Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija.

Devizni režim – skup propisa koji regulišu poslovanje →devizama i valutama u vezi sa platnim prometom sa inostranstvom. Takođe podrazumeva poslovanje čija je posledica sticanje, raspolaganje ili otuđivanje stranih sredstava plaćanja – deviza. Sinonim je devizno poslovanje.

Diversifikacija – proces u kome preduzeće uključuje u svoj proizvodni program proizvode i usluge koji se po tehnološkoj osnovi, tržišnoj nameni i načinu prodaje međusobno razlikuju. Diverzifikacija može biti:

horizontalna – u proizvodni program ulaze proizvodi koji se međusobno razlikuju po tehnološkoj osnovi i tržišnoj nameni, ali pripadaju istoj grani
vertikalna – preduzeće obuhvata više tehnološki odvojenih faza u proizvodnji i plasmanu određenog proizvoda tj. preduzeće širi delatnost na proizvodnju poluproizvoda, delova i materijala koje je ranije kupovalo. Vertikalna diverzifikacija takođe može da podrazumeva i širenje delatnosti preduzeća na veleprodaju, distribuciju ili maloprodaju svojih prodizvoda. Diverzifikacija je pravac rasta preduzeća, pomoću nje se uvećava obim aktivnosti preduzeća i širi delatnost poslovanja.

Dividenda – deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije a čiju visinu određuje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva. Obično se utvrđuje u procentu od vrednosti akcije, a taj procenat se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnog rezultata.

Dobavljači – pravna ili fizička lica koja isporučuju robu kupcima. To mogu biti proizvođačka preduzeća koja prodaju vlastite proizvode ili uvozna preduzeća koja robu iz inostranstva prodaju u zemlji. Da bi pridobio stalne kupce, dobavljač se u razvijenim privredama bavi istraživanjem tržišta. Shodno tome, dobavljač ulaže sredstva u marketing i publicitet.

Dobit – profit.

Dodatna vrednost – vrednost proizvodnje umanjena za vrednost upotrebljenih →predmeta rada i drugih troškova proizvoda. Njen obračun je bitan za primenu poreza na dodatu vrednost (VAT – Value Added Tax).

Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija.

Društvo sa ograničenom odgovornošću – DOO – društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze (dugovanja) društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Ulozi članova društva čine osnovni kapital društva. Osnivanje i organi društva su identični kao kod →akcionarskog društva.

Dužnik (zajmoprimac, korisnik zajma) – pravni subjekt (lice ili organizacija) koji je obavezan da drugom licu (poveriocu) izvrši neko činjenje u novcu, stvari, ustupanju stvari, prenošenju prava, davanju garancija na određenom mestu ili u određeno vreme; pre svega su to lica, preduzeća i državni organi koji su uzeli kredit, i po tom osnovu duguju kamatu i glavnicu. Dužnik je obavezan da ispuni svoju obavezu koja poveriocu pripada iz postojećeg dužničkog odnosa. Takva obaveza se reguliše pismenim ili usmenim ugovorom, ili nekim drugim aktom pravnog prometa kojim se ona (obligacija) prećutno zasniva. Kod vučenih (trasiranih) menica, to je lice na koje je menica vučena.

Elektronsko poslovanje (engl. e-business) – definiše se kao razmena informacija, uspostavljanje poslovnih veza i vođenje poslovanja putem telekomunikacionih mreža. Elektronsko poslovanje obuhvata sve one oblike poslovanja koji se mogu odvijati pre svega preko interneta (ali i intraneta), i obuhvata: poslovanje orijentisano prema potrošačima, poslovanje orijentisano prema drugim poslovnim subjektima (business to business), poslovanje unutar organizacije i realizovanje veza sa državnim institucijama.

Evidencioni račun je račun korisnika budžetskih sredstava u okviru sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, na kome se evidentiraju izvršena plaćanja i primanja tog korisnika, za sve transakcije preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, a koji ne učestvuje u platnom prometu, kao i račun preko kojeg se vrši uplata javnih prihoda i koji učestvuje u platnom prometu.

Faktura – dokument kojim prodavac potvrđuje kupcu isporuku robe (izvršenje usluge) i na osnovu kojeg kupac izvršava svoju obavezu plaćanja za tu isporuku (izvršenu uslugu). Ona sadrži bliže podatke o vrsti, količini i ceni robe, otpremi robe, roku uplate, eventualnim kamatama i kaznama za prekoračenje roka, kao i osnovne podatke o prodavcu i kupcu.

Finansije – u najširem smislu, obuhvataju ukupne novčane odnose, sve akte i radnje kojima se zasnivaju ili gase imovinsko-pravni odnosi izraženi u novcu. Finansije znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne i globalne ekonomije. U tom smislu, u finansije spadaju raznovrsne novčane operacije, kao što su tekuća i svakodnevna naplaćivanja i isplaćivanja u gotovom novcu, zatim odobravanje, korišćenje i vraćanje kredita, uplaćivanje premija i isplaćivanje naknada šteta u osiguranju, kupoprodaja valuta i deviza i emisija novca. Finansije obuhvataju organizaciju i rad banaka i osiguranja zatim zaključivanje državnih zajmova, emisiju i upisivanje akcija, zavođenje i izmirivanje javnih obaveza u novcu (poreza, doprinosa, taksa, carina i drugih), upotrebu tako ubranih novčanih sredstava za izmirenje državnih izdataka. Subjekti finansijskih transakcija mogu biti fizička i pravna lica, uključujući i samu državu, njene organe i ustanove. Međutim, odgovarajuće finansijske poslove, i to kako u njihovom tehničkom tako i u ekonomskom smislu, obavljaju posebne organizacije, odnosno banke i osiguravajuće kompanije, ili finansijski organi državne uprave, kao ministarstva za finansije, uprave javnih prihoda, carinarnice i druge. Finansije označavaju i posebnu nauku (nauka o finansijama, finansijska teorija), koja izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa prikupljanjem, raspodelom, trošenjem i upravljanjem novčanim sredstvima radi zadovoljenja opštih i zajedničkih društvenih potreba (zdravstvo, obrazovanje..).

Finansijsko tržište – mehanizam putem kojeg se dovode u vezu ponuda novca/kapitala, namenjenog za investicije i tražnja za tim novcem/kapitalom u vidu različitih investicionih preferenci. Na njemu se, dakle, nude i traže finansijska sredstva u zavisnosti od ponude i tražnje odredjuje se cena tih sredstava. Finansijsko tržište je celina sastavljena od tri podsistema: tržišta kapitala, tržišta novca i deviznog tržišta.

Finansiranje – sa jedne strane, poslovi pribavljanja novčanih sredstava za zasnivanje, održavanje ili proširenje poslovne aktivnosti, sa druge strane, plasiranje slobodnih sredstava preko finansijskog tržišta.

Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica.

Finansijska pomoć Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije.

Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine).

Finansiranje učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;

Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način.

Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike.

Fiskalni rashodi – delovi fiskalnih prihoda koji, u formi raznih olakšica poreskim obveznicima, ne stižu do budžeta.

Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja.

Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom.

Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija.

Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika.

Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici.

Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini.

Fiskalna godina – godina koju preduzeća i druge privredne i vanprivredne organizacije koriste u računovodstvene svrhe. Predstavlja isečak iz poslovnog života preduzeća na kraju koga ono zvanično objavljuje i predaje poslovnom organu završni račun (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novčanih tokova, aneks i izveštaj o poslovanju).

Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima

Franko (ital. franco) – oslobođeno od plaćanja, poštarine ili vozarine, besplatno, a to znači, ako u ugovoru piše “franko skladište prodavca”, da kupac snosi sve troškove od prodavčevog skladišta do svog skladišta.

Franšizing (engl. Franchising) – najčešće se definiše kao jedna vrsta poslovnog aranžmana gde proizvođač ili distributer proizvoda (usluga) daje pravo lokalnom distributeru da samostalno vrši prodaju prema standardizovanoj poslovnoj procedure.

Garancija (fr. garantie) – pismena ugovorna obaveza jednog saugovarača prema drugom da će snositi rizik nekog posla, odnosno nadoknaditi štetu. Garancija može biti novčana i stvarna.

Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima.

Gotovina predstavlja gotovinska sredstva na raspolaganju i depozite u bankarskim institucijama, koji se mogu povući na zahtev.

Gotovinska osnova (načelo računovodstvenog obuhvatanja prihoda i rashoda u trenutku naplate, odnosno plaćanja) jeste osnova za vođenje budžetskog računovodstva, po kojoj se transakcije i ostali događaji priznaju u momentu prijema odnosno isplate sredstava, kao što je definisano gotovinskom osnovom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovu.

Gotovinski ekvivalenti jesu kratkoročni visoko likvidni plasmani koji se mogu lako konvertovati u poznate sume novca uz minimalan rizik promene vrednosti.

Grejs (engl. grace) period – period mirovanja, tj. vremensko odlaganje izvršenja neke obaveze.

Hartije od vrednosti – pisane isprave čiji zakoniti imalac može ostvariti neko subjektivno građansko pravo označeno na hartiji. Zakoniti imalac hartije je lice koje je kao imalac prava označeno na samoj hartiji, odnosno na koje je hartija preneta, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava – pravo na hartiji (pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar) i pravo iz hartije (po svojoj pravnoj prirodi to je stvarno, obligaciono ili člansko pravo).

Hedžing, kao instrument za zaštitu od rizika, predstavlja transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, koje imaju za cilj upravljanje rizikom od promene deviznog kursa i/ili rizikom od promene kamatne stope, kao i drugim rizicima u vezi sa zaduživanjem Republike Srbije kroz zaključivanje ugovora o kreditu i emitovanja državnih hartija od vrednosti.

Hiperinflacija – inflacija se smatra hiperinflacijom kada prelazi stopu od 50 % na mesečnom nivou.

Imovina – skup imovinskih prava i obaveza fizičkog ili pravnog lica. Sve stvari koje sačinjavaju predmet imovine kao celine, nazivaju se imovinskom masom.

Imovinsko pravo se upotrebljava kao sinonim za građansko pravo, a takođe označava subjektivno građansko pravo – ono koje pripada određenom subjektu, fizičkom ili pravnom licu, a koje ima imovinsku vrednost, tj. može se izraziti novcem. Tu spadaju stvarna, intelektualna i obligaciona prava.

Inkaso posao – vrsta posla gde se vrši naplata po izvršenoj isporuci robe. Ovaj posao je nepovoljan za prodavca, osim ako između poslovnih partnera ne postoje dobri poslovni odnosi. Razlikuju se direktni i bankarski inkaso posao.

Inflacija – se manifestuje kroz opšti porast cena. Glavni uzrok inflacije je povećanje mase novca u opticaju po stopi koja je iznad stope rasta proizvodnje. Ona uvek predstavlja disproporciju novčanih i robnih fondova u jednoj privredi, pri čemu su novčani fondovi veći od robnih.

Invencija – novo znanje koje se može praktično i teorijski dokazati. Kao rezultat, invencija ima ideju o novom proizvodu.

Investicije – ulaganja privremeno slobodnih sredstava, kako u osnovne fondove (zgrade, mašine i sl.) tako i ulaganja u neke druge poslove koji zahtevaju izrazito velika novčana sredstva i čiji je period korišćenja efekata tih investicija duži od godine dana (doškolovavanje kadrova, istraživanje i razvoj, reklama itd.).

Inovacija – prva praktična primena tj. komercijalizacija nove ideje o proizvodu (invencije). To je prevođenje u praksu, tj. proizvodnju, prvobitne invencije, i kao takva podrazumeva razvojni rad.

Invencija – novo znanje koje se može praktično i teorijski dokazati. Kao rezultat, invencija ima ideju o novom proizvodu.

Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, mesne zajednice; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja.

Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti.

Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom.

ISO – skraćeni naziv Međunarodne organizacije za standardizaciju (International Standard Organization), osnovane 1984. u Londonu. Osnovni zadaci: izrada tipskih međunarodnih standarda važnijih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji se daju kao preporuka zemljama članicama; ujednačavanje i približavanje standarda zemalja članica radi olakšanja međunarodne razmene i efikasnije kontrole kvaliteta; pomoć zemljama u razvoju u uvođenju standardizacije. Jugoslavija je član ISO.

Istraživanje i razvoj (engl. skr. R&D od Research and Development) – obuhvata aktivnosti u preduzeću koje su usmerene ka pronalaženju novih saznanja i njihovoj sistematizaciji (istraživanje) i prevođenje tih saznanja u novi proizvod (razvoj).

Istraživanje marketinga – objektivno i sistematsko prikupljanje, evidentiranje, analiziranje i prezentovanje podataka o problemima koji se odnose na marketing proizvoda i usluga

Istraživanje tržišta – predstavlja sistematsko prikupljanje, registrovanje i analiziranje podataka radi sagledavanja tržišta nabavke i prodaje i pozicije preduzeća na njima. Predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti – marketinga i zasniva se na eksternim (van preduzeća) i internim (iz preduzeća) informacijama. Razlikuje se od marketing istraživanja, koje je širi pojam.

Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Fiskalnoj strategiji koja sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.

Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;

Javna dobra – su resursi ili usluge koji imaju dve ključne karakteristike: prvo, ako neko koristi javno dobro, to ne sprečava druge da ga koriste (ne rivaliteta), i drugo, teško je ili nemoguće sprečiti ljude da koriste ta dobra (neekskluzivnost). Za upravljanje ovim dobrima obično je odgovorna država ili neka njena institucija.

Javna potrošnja – ili budžetski rashodi, odnosi se na troškove koje država, pokrajine ili lokalne vlasti imaju za podmirenje javnih potreba. Ovo obuhvata oblasti kao što su zdravstvo, obrazovanje i kultura, koje se često ne pokrivaju samo putem tržišta i cena. Ova potrošnja se finansira iz budžetskih prihoda, koji dolaze iz poreza, doprinosa, carina i drugih fiskalnih izvora iz privrede i od građana.

Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima.

Javni dug – u slučajevima kada se pojavljuje budžetski deficit koji se, zajedno sa eventualnim gubicima državnih, javnih preduzeća, mora finansirati iz nekih izvora, država, ako ne želi monetarnu nestabilnost i finansiranje deficita emisijom novca, je prinuđena da se zadužuje. Upravo tim zaduživanjem, kao i direktnim zaduživanjem državnih i javnih preduzeća (kod privrede, stanovništva, i u inostranstvu) nastaje javni dug.

Javni prihodi su svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade.

Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata sektor države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima.

Jedinstveno tržište – je tržište na kojem se trgovina robom odvija pod jednakim uslovima širom celog privrednog područja. Ovo tržište omogućava slobodno kretanje roba, usluga i kapitala bez ikakvih administrativnih prepreka ili ograničenja.

Jemstvo – spada u lična sredstva obezbeđenja obligacija. Jemstvo podrazumeva preuzimanje obaveze nekog drugog lica u slučaju da stranka za koju se jemči ne ispuni svoju obavezu.

Kapital – je vrednost koja donosi veću vrednost od svoje početne vrednosti. Novac ili druge vrednosti postaju kapital kada se koriste za kupovinu robe s namerom da se proda za višu cenu, ili kada se ulažu u proizvodne resurse koji stvaraju više vrednosti nego što je u njih uloženo.

Kapitalni projekti su važni projekti koji obuhvataju izgradnju i održavanje zgrada i infrastrukture u Srbiji. Uključuju i planiranje, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao I ulaganja u opremu i mašine koje su od značaja za javni interes.

Knjigovodstvo – predstavlja sistem praćenja poslovanja preduzeća kako bi se omogućila kontrola i donošenje poslovnih odluka. Ono prati ekonomske procese putem sistema računa i obuhvata samo one promene koje se mogu izraziti u novcu. Knjigovodstvena dokumentacija, koja beleži ove promene, služi kao osnov za knjiženje i vodi se svakodnevno tokom celog trajanja preduzeća, od osnivanja do likvidacije.

Konkurencija je proces u kojem se učesnici na tržištu bore za što veći udeo u prodaji svoje robe, često na račun drugih učesnika. Glavni načini konkurenicije uključuju snižavanje cena, poboljšanje kvaliteta proizvoda i primenu novih tehnologija. Na tržištu vlada konkurencija kada postoji mnogo pojedinaca i firmi koji se međusobno takmiče, a nijedna od njih nema dovoljno moći da sama određuje cenu.

Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti.

Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države.

Konsolidovani budžet sektora države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet sektora države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti.

Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda.

Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor.

Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor.

Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor.

Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansijskih izveštaja o izvršenju prihoda i primanja i rashoda i izdataka korisnika sredstava tog fonda, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor.

Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja.

Koncesije – u širem smislu znače odobrenja koja vlasti daju kako građanima date države tako i, eventualno, stranim državljanima, radi obavljanja industrijsko- trgovinske ili uopšte privredne delatnosti, na određeni rok, uz naknadu ili bez naknade.

Konvertibilnost valute – predstavlja sposobnost jedne valute da se relativno lako može zameniti za drugu valutu ili za zlato.

Konsalting (engl. consulting) – pružanje usluga ekonomskim subjektima od strane stručnjaka, u vidu saveta o tehničkim, komercijalnim ili pravnim aspektima poslovanja. Konsalting podrazumeva da je stručnjak koji pruža ovu vrstu usluga unajmljen van preduzeća, najčešće iz takozvanih konsalting firmi specijalizovanih za pružanje saveta preduzećima iz jedne ili više oblasti.

Kompenzacija – način izmirenja obaveze između dužnika i poverioca, kad između njih postoje dve ili više obaveza: poverilac potražuje od dužnika određeni iznos, ali mu istovremeno i duguje određeni (različit ili isti) iznos ponekom drugom osnovu. Ovakva potraživanja i dugovanja mogu da se uzajamno potiru (kompenziraju). Kompenzacija može biti :

zakonska (obavezna) i
fakultativna (dobrovoljna)

Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama.

Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.

Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast).

Kvota predstavlja ograničenje potrošnje aproprijacije za određeni period.

Kredit – predstavlja dobrovoljno ustupanje određenih količina roba, novca ili drugih vrednosti od strane poverioca (kreditora) drugom licu (dužniku, debitoru) uz automatsko nastajanje obaveze dužnika da u nekom određenom (preciziranom) budućem roku vrati istu vrednost, sa ili bez određene kamate, kao nadoknadu kreditoru. Krediti se dele prema dužnicima: javni i privatni, domaći i strani; prema obezbeđenju: na lični, menični, lombardni i hipotekarni; prema ročnosti: kratkoročni, srednjoročni, dugoročni; prema ekonomskoj nameni: potrošački, proizvodni i sl.

Kreditna kartica predstavlja plastičan dokument koji izdaje banka ili drugi finansijski posrednik i koji dozvoljava vlasniku da dobije kredit.

Kreditna politika – skup mera i instrumenata radi postizanja kreditno političkih ciljeva. Monetarna politika je deo kreditne politike, njen osnovni deo. Kreditna politika spojena sa fiskalnom, poreskom politikom, čini širi pojam – finansijsku politiku. Kreditna politika može biti restriktivna – koči →konjunkturu i ekspanzivna – pospešuje →konjunkturu.

Kupci – pravna i fizička lica koja kupuju robu. Kupci su najvažniji deo poslovnog okruženja preduzeća. U kupoprodajnom ugovoru, kupac je jedna stranka u ugovoru (druga je prodavac). Ukoliko kupac u određenom roku ne plati ugovorenu cenu, dužan je da plati prodavcu zatezne kamate i nadoknadi štetu nastalu zbog zakašnjenja isplate.

Kupovna moć – obim dobara i usluga koji se može kupiti za odgovarajuću količinu novca. Kupovna moć je u recipročnom odnosu sa →cenama, odnosno – ako cene rastu, kupovna moć opada.

Kupovna snaga novca – količina roba i usluga koje se mogu kupiti za određeni broj jedinica datog novca. To je osnova tzv. unutrašnje vrednosti novca.

Liberalizacija – doktrina o što je moguće većoj ulozi tržišta i konkurencije u procesu koordiniranja ekonomskih aktivnosti. Državi se ostavljaju samo one aktivnosti koje tržište ne može da reguliše ili koje su neophodne za otpočinjanje uspešne tržišne utakmice.

LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) – kamatna stopa (cena kapitala) koja se koristi na kratkoročnom međunarodnom bankarskom tržištu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih banaka i služi kao pokazatelj stanja na tržištu novca tj. od nje zavisi kolika će se kamatna stopa primeniti pri odobravanju novih kredita.

Licenca – pod pojmom licence se podrazumeva određena vrsta znanja (organizaciona, upravljačka, tehnološka, itd.) koja mogu da posluže u poslovanju. Licenca je predmet kupoprodaje (posebno na međunarodnom nivou) i predstavlja najstrože čuvanu poslovnu tajnu (primer Coca-Cola). Licenca se plaća jednokratno. Pošto su veoma veliki iznosi, često se odobrava plaćanje u više tranši (rata).

Licitacija – nadmetanje pri zaključivanju kupoprodajnih i drugih ugovora u robnom prometu. Postoje dva osnovna oblika licitacije: usmena (sastoji se u direktnom nadmetanju prisutnih kupaca, polazeći od unapred određene prodajne cene) i ofertalna (nadmetanje u vidu pisanih ponuda; najčešće se javlja prilikom zaključenja ugovora o građenju, ili drugim većim investicijama). Kod obe vrste licitacija može se zahtevati da učesnici na licitaciji prethodno uplate određeni iznos na ime kaucije, ili da podnesu bankarsku garanciju, što se posebno javlja kod međunarodnih licitacija.

Likvidnost je sposobnost preduzeća da u propisanom ili dogovorenom roku izmiri sve svoje dospele obaveze.

Lizing (engl. leasing) – operacija ili transakcija na osnovu koje se jedno preduzeće, umesto da kupi opremu ili mašine koje su mu potrebne, obraća jednoj specijalizovanoj ustanovi koja mu potrebnu opremu daje u zakup na određeni rok (dovoljno dug da se u tom roku izvrši amortizacija opreme). Negativne strane lizinga svode se na činjenicu da je to veoma skup instrument finansiranja – skuplji od bankarskog kredita.

Logistika – pokriva sve one aktivnosti koje su usmerene na savladavanje prostorne i vremenske nepodudarnosti između proizvodnje i potrošnje. To je umešnost dostavljanja materijala i proizvoda, i širi je pojam od distribucije, jer obuhvata i skladištenje i niz drugih aktivnosti.

Lukrativno – sve ono što donosi zaradu, tj. što je unosno, korisno.

Makroekonomija – predstavlja oblast ekonomije koja se bavi izučavanjem privrede kao celine, u pogledu ukupno proizvedenih roba i usluga, ukupnih prihoda, nivoa zaposlenosti faktora proizvodnje – rada, kapitala i zemlje i opšteg kretanja cena. Do tridesetih godina 20. veka ekonomska teorija je uglavnom bila skoncentrisana pojedinačna preduzeće i privredne grane. Međutim nakon velike ekonomske krize sa kraja tridesetih, i sa razvojem koncepta nacionalnog dohotka i brojnih drugih statističkih metoda interesovanje za makroekonomijom naglo počinje da raste. Najvažniji ciljevi makroekonomske politike su ekonomski rast, stabilnost cena i puna zaposlenost. Reč makroekonomija potiče od grčke reči “makros” što znači veliko, agragatno. Prvi put je ovu reč upotrebio 1948. godine teoretičar Howns.

Manipulacija – kao faza u životnom ciklusu proizvoda, obuhvata sve one aktivnosti koje se odnose na održavanje upotrebne vrednosti proizvoda. Ona obuhvata skladištenje, transportovanje, utovaranje, premeštanje robe i dr.

Marka proizvoda – reč, simbol, termin, ime ili sve to kombinovano. To je obeležje proizvoda određenog proizvođača ili trgovine kojim se izdvaja od drugih.

Marka trgovine – pod markom trgovine ili trgovinskom markom podrazumevamo proizvode koji se prodaju pod zaštitinim znakom trgovinskog preduzeća. Jedan od poznatijih primera u svetu je trgovinsko preduzeće Marks & Spencer, a kod nas C market.

Marketing miks – je kombinacija kontrolisanih instrumenata marketinga kojima se koristi preduzeće da bi postigao očekivani nivo prodaje na ciljnom tržištu.

Marketing poslovna koncepcija – trajna orijentacija privrednih subjekata na potrebe i želje kupca.

Međubankarsko tržište – tržište na kome se odvija međubankarska trgovina i na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za novcem, devizama i hartijama od vrednosti. Služi najpre za kompenzaciju likvidnosti među bankama, kao i za refinansiranje njihovih plasmana. Sve transakcije izazivaju poslovne banke i eventualno drugi ovlašćeni učesnici. Zbog eventualne vremenske razlike, trguje se 24 časa. Uglavnom se trguje valutama vodećih razvijenih zemalja, a kursevi se menjaju iz sekunde u sekundu.

Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor jesu Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards – IPSAS), koje objavljuje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards Board – IPSASB), organizacioni deo Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC).

Međunarodni monetarni fond MMF (engl. International Monetary Fund IMF) – osnovan je, zajedno sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Developement), na konferenciji u Breton Vudsu 1944. na kojoj su učestvovale 44 zemlje. Ciljevi fonda su:

unapređenje međunarodne saradnje kroz konsultacije i zajedničko rešavanje monetarnih problema;
proširivanje međunarodne trgovine, rast zaposlenosti dohotka i proizvodnje;
stabilizacija deviznih kurseva i sprečavanje konkurentskih depresijacija;
multilateralizam u međunarodnim plaćanjima za tekuće transakcije i uklanjanje deviznih ograničenja koja sputavaju rast međunarodne trgovine;
smanjenje platnobilansnih neravnoteža.

Međunarodni standardi revizije koji obuhvataju Komitet za Međunarodnu praksu revizije (IAPC) i Međunarodna organizacija institucija za vrhovnu reviziju (INTOSAI).

Menadžment – upravljanje bilo kojim oblikom organizacije (preduzeće, neprofitne organizacije…) koje vodi ostvarivanju postavljenih ciljeva. Menadžeri su visoko obrazovani profesionalci, i do njihove pojave je došlo zbog neophodnosti odvajanja vlasnika od direktnog upravljanja preduzećem. Po definiciji Mary Parker Folet, menadžment je sposobnost ostvarenja ciljeva preko drugih ljudi.

Menica – pismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu.

Menični portfelj (portfolio) – ukupnost menica ulagača ili menica preduzeća koje su položene (deponovane) u banci i sređene prema kategorijama, dospeću itd.

Merčendajzing (engl. merchandising) – pojam novijeg datuma u marketingu, nastao u SAD, kao rezultat napora distributivnih kompanija da poboljšaju rentabilnost svoje prodajne mreže.

Mikroekonomija – za predmet analize ima ponašanje pojedinačnih ekonomskih subjekata: preduzeća, domaćinstava i pojedinaca, kao i raspodelu ukupno ostvarenog proizvoda i prihoda. Mikroekonomija proučava pojedince i kao ponuđače rada i →kapitala, i kao krajnje korisnike gotovih proizvoda. Takođe i preduzeća se posmatraju sa dva aspekta: kao ponuđači roba i usluga i kao korisnici rada i kapitala.

Merkantilizam – ekonomski pravac koji se razvio u Zapadnoj Evropi u periodu od XV do XVII veka i vezuje se za raspad feudalizma i uspon kapitalizma. Merkantilisti ističu da je bogatstvo novac, do novca se dolazi kroz spoljnu trgovinu, tj. kroz veći izvoz od uvoza. Rani merkantilisti su čak u potpunosti zabranjivali uvoz i zalagali su se za razvoj zanatstva. Predstavnici ovog opravca ekonomije su A. Sera (Italija), Ž. Boden i A. Monkretje (Francuska), T. Man i Dž. Stjuart (Engleska).

Monentarni agregati – monetarni indikatori koji služe za određivanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, ali i za vođenje monetarne politike i politike likvidnosti.

Monetarizam – škola ekonomske misli po kojoj su poremećaji u monetarnom sektoru glavni uzrošnici ekonomskih kriza. predstavlja ekonomski pravac koji pokušava da objasni nastanak kriza u privredi.

Monetarna (monetarno-kreditna) politika – mere koje sprovodi vlada da bi uticala na ekonomsku aktivnost u zemlji; sredstva kojima se tom prilikom služi vlada obuhvataju pre svega kontrolu ponude novca i kedita, i kontrolu kretanja kamatne stope. Kreditna politika predstavlja aktivno delovanje bankarskog sistema u regulisanju kreditne mase i njene strukture u privredi.

Monopol – tržišna situacija gde na strani ponude stoji samo jedan prodavac a na strani tražnje mnoštvo kupaca; takođe, pravo države da jedina bude prodavac određene robe.

Monopson – situacija na tržištu kada postoji samo jedan kupac.

Nadzorni odbor – telo za ostvarivanje kontrolne funkcije u društvima kapitala. Osim drugih modaliteta ostvarivanja ove funkcije, poput revizora, unutrašnje kontrole, kontrolora knjiga, eksperta manjine po kapitalu i slično, vlasnici društava kapitala preko svoje skupštine (izuzev predstavnika zaposlenih, koji se biraju na način utvrđen kolektivnim ugovorom) mogu imenovati i poseban organ – nadzorni odbor. Sva relevantna pitanja bitna za rad nadzornog odbora regulišu se ili samim zakonom ili statutom i poslovnikom o radu, ali može i kombinovano što je i najčešći slučaj.

Namenski prihodi i primanja su javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave;

Negativna klauzula – klauzula kojom se dužnik obavezuje da, pre potpunog izmirenja obaveza, neće ulaziti u nove obaveze, davanjem specijalnog obezbeđenja. Takva obaveza dužnika sadržana je u uslovima za odobravanje zajma i prema njoj, dok traje postojeći zajam, dužnik ne može davati posebna obezbeđenja za nove zajmove (npr. obaveza emitenta hartija od vrednosti da u toku trajanja zajma svoju imovinu ne otuđuje niti da je tereti založnim pravom, hipotekom, a ako to čini, da to onda čini istovremeno i sa dotadašnjim poveriocima zajma).

Nepravilnost predstavlja svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.

Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;

Negativna tražnja – nastaje kada veći deo tržišta ne želi proizvod, pa je čak spreman da plati određenu cenu da bi izbegao proizvod ili uslugu.

Nepokretne stvari (nekretnine) – stvari koje se ne mogu premestiti sa jednog mesta na drugo bez oštećenja njihove suštine (zgrade, zemljište i sl.).

Neto – čist iznos po odbitku određenih delova. Primer: neto plata – lični dohodak po odbitku poreza koji se na njega plaćaju; neto težina – težina predmeta po odbitku težine ambalaže; neto izvoz – izvoz umanjen za uvoz.

Nezaposlenost – skup pojedinaca koji trenutno nisu zaposleni bilo zato što prelaze na drugo radno mesto ili zato što nisu u stanju da nađu odgovarajući posao pri postojećem nivou nadnica. Bitno je naglasiti da u nezaposlene spadaju one osobe koje su radno-aktivne i koje traže posao.

Nova emisija (sinonim inicijalna ponuda hartija od vrednosti) – prvo izdavanje hartija od vrednosti nekog preduzeća na berzi efekata, radi obezbeđivanja dodatnog kapitala za preduzeće.

Novac – svaka stvar, papir ili metal koji država svojim autoritetom proglasi za zakonsko sredstvo plaćanja.

Obligacija – pravni odnos na osnovu koga jedno lice – poverilac, ima pravo da zahteva od drugog lica – dužnika, da nešto da, učini ili se uzdrži od nekog činjenja na koje bi inače imalo pravo.

Obligaciono-pravne hartije od vrednosti – hartije od vrednosti koje sadrže neko pravo potraživanja svojih vlasnika od njegovih dužnika. Njihov je sadržaj neka tražbina, najčešće izražena u izvesnoj svoti novca, u kom slučaju predstavljaju novčane hartije od vrednosti ili efekte. Ta je vrsta hartija od vrednosti najbrojnija i, istovremeno, najznačajnija za bankarsko poslovanje. U grupi ovih hartija od vrednosti su: ček, menica, obveznica, potvrda o deponovanim sredstvima, blagajnički zapis, komercijalni zapis, štedna knjižica i dr.

Izvršenje obaveze po tim hartijama vrši se njihovim podnošenjem (prezentiranjem), zbog čega se nazivaju i prezentacionim hartijama.

Obračunska osnova (načelo računovodstvenog obuhvatanja događaja u trenutku njihovog nastanka) jeste osnova za vođenje budžetskog računovodstva, po kojoj se transakcije i ostali događaji priznaju u momentu nastanka transakcije i događaji evidentiraju u računovodstvenoj evidenciji i prikazuju u finansijskim izveštajima za period na koji se odnose.

Obračunska valuta – valuta koja se ugovara između dve ili više zemalja, i u kojoj će se obavljati međusobno fakturisanje i obračunavanje poslova.

Obračunski bilans – bilans međunarodne aktive i pasive. Pokazuje stanje dugova i potraživanja zemlje u odnosima sa ostalim svetom u određenom vremenskom momentu. Saldo obračunskog bilansa je zbir godišnjih salda tekućeg dela platnog bilansa. Pokazuje stepen zaduženosti jedne zemlje.

Obrazloženje sadrži informacije o odabranim računovodstvenim politikama i detaljne informacije o pojedinim transakcijama i događajima, kao i dodatne informacije koje se ne prikazuju u samom finansijskom izveštaju, a koje su potrebne u smislu realnog prikazivanja gotovinskih priliva i odliva i salda gotovinskih sredstava korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Obrtna sredstva – novčani izraz onih sredstava koja su uložena u zalihe ili potrošni materijal, ili sredstva utrošena za kreditiranje kupaca, ili postojeća gotovina. Izvori ovih sredstava mogu biti sopstveni kapital preduzeća i dobijeni krediti.

Obveznice – spadaju u kategoriju hartija od vrednosti (HOV) instrumenata duga. Ova kategorija HOV odražava kredite, tj. dužničko-poverilačke odnose.

Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda.

Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja.

Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja.

Okruženje – sredina, okolina, skup svih uticaja, prirodnih i društvenih, na sistem i njegove podsisteme i aktivne elemente koji ga čine. Postojanje okruženja i povezanost sa njim uslov je opstanka bilo kog društvenog sistema, a time i svakog ekonomskog sistema. Pored uticaja okruženja na sistem, postoji i povratno dejstvo sistema na okruženje tj. deluje povratna sprega sistem– okruženje.

Oligopol – tržišna situacija kada postoji mali broj prodavaca istog ili sličnog proizvoda.

Operacije (centralne banke) na otvorenom tržištu – kupovina i prodaja državnih hartija od vrednosti (obveznica) koje vrši Centralna banka (ređe bankarski akcepti) radi sprovođenja monetarne politike (kontrole likvidnosti banaka, odnosno novčane mase). Kupovinom (najčesce kratkoročnih) hartija od vrednosti, centralna banka povećava depozite (a time i novčanu masu), odnosno prodajom ih smanjuje, zbog čega ona i daje podstrek za korišćenje mogućnosti koje pruža ovaj instrument monetarne politike.

Oportunitetni trošak – količina jednog dobra kojeg se moramo odreći da bismo proizveli dodatnu jedinicu nekog drugog dobra.

Optimizacija – maksimiziranje obima proizvodnje za date troškove ili minimiziranje troškova za dati obim proizvodnje.

Opšti prihodi i primanja budžeta su prihodi, odnosno primanja kojima se finansira javna potrošnja i koji nemaju prethodno utvrđenu namenu;

Organizaciona kultura – set vrednosti, očekivanja, običaja i tradicija u preduzeću, koji dominantno određuju ponašanje zaposlenih. To su nepisana pravila ponašanja u jednom preduzeću.

Organizaciona struktura u preduzeću – međusobni odnos delova preduzeća i njihov odnos prema celini. Formiranje organizacione strukture u preduzeću obuhvata: frakcionisanje zadataka preduzeća na manje pojedinačne zadatke, korišćenje zajedničkih kvaliteta rada u izvršavanju pojedinih zadataka i uspostavljanje funkcionalnih odnosa između pojedinih zadataka.

Osiguranje – privredna delatnost čiji je osnovni zadatak zaštita od rizika koji ispunjava osiguravač (osiguravajuća kompanija), stvarajući fondove i dovoljno veliku zajednicu osiguranika (lica koja se osiguravaju), kako bi bez problema mogao u svakom trenutku isplatiti osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu za nastalu štetu.

Osiguranje lica je vrsta osiguranja u kome se nastali rizici kod osiguranja lica ne mogu realno nadoknaditi, već se samo posledice nastupanja štetnog događaja mogu ublažiti materijalnim sredstvima tj.isplatom osigurane sume.

Osiguranje imovine je druga grana osiguranja, čiji je prevashodni cilj naknada štete koja nastaje na toj (osiguranoj) imovini.

Osnovna sredstva (stalna sredstva, sredstva za rad) – se koriste u dužem periodu vremena i postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode, zato što služe u više uzastopnih radnih procesa a zamenjuju se novim sredstvima tek onda kada se više ne mogu koristiti. Za vreme svog trajanja ona, po pravilu, prenose celukupnu vrednost na nove proizvode. Ona su rezultat čovekovog rada (osim zemlje) i imaju vrednost koja opet zavisi od količine rada utrošenog za njihovu prizvodnju.

Otvorena privreda (open economy) – privreda u kojoj su firme i pojedinci slobodno uključeni u međunarodnu trgovinu dobara i kapitala.

Osnovni finansijski izveštaji – jesu bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o tokovima sredstava (cash flow). Kroz ova tri izveštaja revizori (interni i eksterni), vlasnici uloženog kapitala, poslovni partneri, država (zbog utvrđivanja poreza) i šira javnost su u mogućnosti da ocene poslovanje datog privrednog subjekta.

Otpremnina – pravo radnika na određenu sumu novca u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu otkaza, koji je dobio od poslodavca, pri čemu radnik mora da ispunjava određene uslove.

Pasiva – sva sredstva koja se nalaze raspoređena u aktivi imaju svoje poreklo i nečije su vlasništvo. Sredstva posmatrana po izvorima ili vlasništvu obrazuju pasivu. Ti izvori su heterogeni, ali se mogu i grupisati u dve osnovne grupe: sopstveni izvori preduzeća i pozajmljeni izvori. Sopstvene izvore obrazuju ulozi osnivača (vlasnika). Pozajmljene izvore formiraju razne vrste zajmova ili dugova i tekućih obaveza. Sve pozajmljene izvore, prema roku dospeća, delimo u tri grupe: dugoročni zajmovi, kratkoročni zajmovi (do jedne godine) i tekuće obaveze.

Patent – novo rešenje određenog tehničkog problema, koje se može zakonski zaštititi, jer se može primeniti u nekoj privrednoj delatnosti.

Penzioni fondovi – vrsta finansijskih institucija državnih ili privatnih, samostalnih ili pod okriljem preduzeća, banaka i sl. specijalizovanih za penziono osiguranje.

Planiranje – svesno predviđanje, praćenje i usklađivanje budućih strategija nekog preduzeća, respektujući faktore i elemente kako unutar preduzeća, tako i one iz okruženja.

Platni bilans – pregled svih ekonomskih transakcija obavljenih u određenom periodu (najčešće godinu dana) između rezidenata (stalnih stanovnika) jedne zemlje i rezidenata drugih zemalja. Statistika platnog bilansa prihvata princip registrovanja transakcija u momentu prelaska granice.

Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima.

Po viđenju – dan izvršenja obaveza

Podaci – registrovane činjenice koje se odnose na izučavani problem. Informacije su obrađeni podaci.

Podračun je račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava, preko kojeg se vrši promet sredstava, odnosno izvršavaju platne transakcije, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor.

Politika cena – principi i kriterijumi, tj. načela i stavovi kojima se usmerava donošenje odluka o cenama roba i usluga. Politikom cena se izražava uticaj države na visinu cena i relativnih odnosa cena među proizvodima i uslugama.

Poluproizvodi – učinci na kojima je izvršen izvestan prerađivački rad, ali podležu daljoj preradi da bi dobili oblik finalnih proizvoda. Poluproizvodi potiču iz industrije i, zajedno sa sirovinama, sklopovima i polusklopovima, čine međufazne proizvode, tj. služe kao predmeti rada u višim fazama procesa proizvodnje.

Pomoćne knjige i evidencije su analitičke evidencije koje se vode sa ciljem da se obezbede podaci u vezi sa praćenjem stanja i kretanja imovine, obaveza, kapitala, prihoda i primanja i rashoda i izdataka.

Ponuda – izjava kojom se jedno lice deklariše spremnim da zaključi ugovor, po uslovima koji su navedeni u ponudi.

Popis – statistički metod posmatranja određenog, teritorijalno ograničenog statističkog skupa radi pribavljanja informacija o njegovoj strukturi po datim obeležjima u određenom momentu. Svaki popis ima svoju izgrađenu tehniku.

Poreski sistem – skup svih poreza koji se naplaćuju u jednoj državi radi njenog funkcionisanja u sprovođenju aktuelnih politika. Postoji više vrsta poreza, posrednih i neposrednih, proporcionalnih, progresivnih i degresivnih. Zajednički zadaci su obezbeđenje robno-novčane ravnoteže i raspodela mase poreza na obveznike. Kod porezivanja utvrđuje se propisivanje obveznika, utvrđivanje osnovice, utvrđivanje poreske stope i izračunavanje poreza primenom date stope na utvrđenu osnovicu. Poreskom osnovicom se uočava stepen ravnomernosti.

Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat.

Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez.

Porez na dodatu vrednost – VAT (Value Added Tax) – zaračunava se i naplaćuje prilikom svakog prometa proizvoda i usluga kojima poreski obveznik dodaje određenu vrednost. Poreski obveznik naplaćuje porez na dodatu vrednost od svog kupca i plaća porez na dodatu vrednost svom dobavljaču. On je obavezan da razliku između višeg naplaćenog poreza i nižeg plaćenog poreza na dodatu vrednost uplati javnoj blagajni. Na kraju poreski teret u potpunosti pada na krajnjeg potrošača.

Potencijal tržišta – maksimalno mogući obim proizvoda i usluga koji se mogu prodati na jednom tržištu od strane svih ponuđača. Označava se i kao absorpciona sposobnost tržišta.

Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije.

Potraživanje – imovinsko-pravni odnos poverioca i dužnika u kome poverilac ima pravo da od dužnika traži izmirenje duga u novcu, stvarima, ili radom na osnovu izričitog priznanja duga od strane dužnika, i na osnovu utuživih (ili verovatno utuživih) dokaza o obavezi dužnika kojima poverilac raspolaže.

Potrebe – zahtevi ljudi kao potrošača za proizvodima i uslugama, a da bi se otklonilo osećanje nezadovoljenosti i istovremeno ostvario željeni nivo blagostanja. Mogu biti urođene i stečene.

Potrošne stvari – one stvari koje se fizički ili ekonomski iscrpljuju posle prve upotrebe i ne mogu se više upotrebljavati (npr. benzin, hrana itd).

Poverilac – subjekt iz obligacionog odnosa koji ima pravo da od drugog lica (dužnika) traži da nešto učini, nešto da da ili da se uzdrži od nekog činjenja (na koje bi inače imao pravo).

Pranje novca – pojam koji označava prikrivanje stvarnog porekla novca koji se nalazi u opticaju. To je finansijska operacija kojom se određena suma novca šalje preko brojnih deponenata (i brojnih računa) kod različitih banaka, kako bi se onemogućile zvanične državne agencije da uđu u trag tom novcu. Novac koji se “pere” najčešće potiče iz kriminalnih radnji, kao što su prostitucija, droga i slično.

Pravna lica – udruženja pojedinaca, organizacije koje obavljaju određene delatnosti saglasno pravu i moralu. Za obavljanje te delatnosti potrebno je da postoji posebna imovina, nezavisna od one koju svaki udruženi pojedinac ima. Ta imovina predstavlja osnovu za vršenje delatnosti.

Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti.

Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem.

Program je skup mera koje korisnici budžetskih sredstava sprovode u skladu sa svojim ključnim nadležnostima i utvrđenim srednjoročnim ciljevima. Sastoji se od nezavisnih, ali tesno povezanih komponenata – programskih aktivnosti i/ili projekata. Utvrđuje se i sprovodi od strane jednog ili više korisnika budžetskih sredstava i nije vremenski ograničen.

Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžetskih sredstava, koja nije vremenski ograničena. Sprovođenjem programske aktivnosti se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Utvrđuje se na osnovu uže definisanih nadležnosti korisnika budžetskih sredstava i mora biti deo programa.

Projekat je vremenski ograničen poslovni poduhvat korisnika budžetskih sredstava čijim sprovođenjem se postižu ciljevi projekta, odnosno programa.

Privatizacija – proces pretvaranja (prodajom ili besplatnim davanjem) drugih oblika svojine (pre svega javne, državne i društvene) u privatne.

Privredni rast – povećanje obima proizvodnje i usluga u određenom vremenu kao rezultat novih ulaganja u proizvodne kapacitete i njihovog efikasnijeg korišćenja kao i novog zapošljavanja. Privredni rast se ogleda u uvećanju makroekonomskih agregata, kao što su →GDP, →GNP itd.

Privredni sistem – način organizovanja ekonomske sfere života. Svaki sistem se sastoji od skupa delova koji formiraju neku funkcionalnu celinu, od načina povezivanja i intenziteta veza između pojedinih delova i od pravila po kijima se ti delovi povezuju u celinu. Privredni sistem je skup institucija i mehanizama za donošenje i implementaciju odluka koje se tiču proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje u jednoj zemlji, u određenom vremenskom periodu.

Prodajna cena – cena po kojoj subjekat realizuje proizvod ili uslugu na tržištu. Ona se sastoji od cene koštanja datog proizvoda ili usluge i profita koji taj subjekat ostvaruje.

Prodajne usluge – obuhvata aktivnosti koje prodavac čini kupcu, da bi mu olakšao kupovinu i korišćenje kupljenih proizvoda. Javljaju se u različitim oblicima kao što su: saveti pri kupovini, kreditiranje, dostava robe u stan, instrukcije o upotrebi, garancije i usluge u vezi sa opravkom i eventualnom zamenom kupljene robe itd. Prodajne usluge se mogu pružati pre, tokom i nakon izvršene prodaje.

Produktivnost – jedan od tri osnovna ekonomska principa, koji glasi: ostvariti određenu vrednost proizvodnje sa minimalnim utrošcima radne snage. Ova definicija produktivnosti je izvedena iz osnovnog ekonomskog principa: ostvariti maksimalni rezultat sa minimalnim ulaganjima.

Profit (dobit) – razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda u proizvodnji ili između prodajne cene i nabavne cene u trgovini. Pod teorijskim značenjem profita se podrazumeva višak koji ostaje nakon odbitka troškova za sirovine i najamnine, kamate i rente, pa se ponekad naziva i čist profit.

U akcionarskim društvima, deo profita mora biti raspodeljen akcionarima u formi dividendi. Po pravilu sav profit posle oporezivanja ne raspodeljuje se krajnjim vlasnicima preduzeća, nego se jedan deo zadržava u samom preduzeću u obliku akumuliranja nove imovine, što se u bilansu uspeha označava kao “profit odobren rezervama”; ovaj iznos predstavlja faktički porast imovine preduzeća i može da poprimi različite oblike (gotov novac, kamatonosni papiri, itd.).

Proizvodnja – neprekidni proces prilagođavanja predmeta iz prirode čovekovim potrebama. Karakteristike proizvodnje: u stvaranju dobara učestvovali su ljudski rad i kapital; dobra su sposobna da zadovolje ljudske potrebe, bilo neposredno ili, u slučaju sredstava proizvodnje, posredno; i, dobra imaju svoju cenu prodaje ili koštanja.

Prototip – primerak proizvoda izražen u prirodnoj veličini, od odgovarajućeg materijala, sa predloženim ili očekivanim funkcionalnim karakteristikama.

Provizija – naknada za usluge, najčešće u posredničkim poslovima, koja se obračunava određenom procentu od vrednosti obavljenog posla.

Rabat – popust u ceni koji prodavci daju kupcima. Popust se daje na osnovu kupljene količine (količinski rabat), koji može biti običan (nekumulativni) i kumulativni. Običan (nekumulativni) rabat obračunava se posebno za svaku pojedinačnu kupovinu, a svrha je da svaka pojedinačna kupovina bude što veća. Kumulativni popust se daje na ukupno kupljenu količinu u određenom vremenskom periodu (npr. zbrajaju se sve kupovine u jednoj godini i na to se odobrava popust), cilj je da se maksimizira prodaja u određenom vremenskom periodu i stvori lojalnost kod kupaca.

Računovodstvo – osnovna informaciona delatnost u preduzeću; obuhvata sistematizovanu celinu koju čine: knjigovodstvo, računovodstveno planiranje, nadzor i analiza sredstava, obaveza i kapitala, prihoda i rashoda, kao i iz njih izvedenih ekonomskih kategorija.

Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova.

Rashodi – u privrednom subjektu rashode je moguće shvatiti kao rezultat koji se dobija ako se od troškova u određenom periodu odbiju troškovi prenetih zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje. Njima se dodaju troškovi prenetih zaliha iz prethodnog perioda koji su realizovani u tekućem (onom za koji se vrši obračun) i rashodi koji nemaju karakter troškova. Mogu se razvrstati na rashode poslovanja, neposlovne i vanredne rashode.

Raspodela – proces ostvarivanja ekonomskih funkcija proizvodnje i potrošnje. Zavisi od rezultata već prethodno izvršene raspodele i prisvajanja uslova proizvodnih aktivnosti, svojine nad proizvodnim sredstvima, promena samih načina proizvodnje, društvene organizacije rada.

Ravnotežni devizni kurs – devizni kurs pri kojem se obezbeđuje uravnoteženost platnog bilansa, odnosno ujednačavanje ponude i tražnje deviza. To je onaj kurs koji obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa u dužem vremenskom periodu, uz očuvanje unutrašnje ravnoteže i bez abnormalnih trgovinskih i deviznih ograničenja.

Razmena – jedna od faza ukupnog poslovnog ciklusa. Učesnik u razmeni dobara tj. roba, prodaje svoju robu za novac, zatim dobijenim novcem kupuje bilo koje drugo dobro–robu. Vrši se prenos proizvoda iz sfere proizvodnje u sferu potrošnje, ali se istovremeno i vrši raspodela proizvoda i novca između raznih ekonomskih subjekata – potrošača i proizvođača, pri različitim vrstama i tipovima produkcionih odnosa.

Realan devizni kurs – devizni kurs koji izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Cene pojedinih proizvoda i usluga biće u pojedinim zemljama različite. Pri realnom deviznom kursu, proizvodi čija je cena relativno niža u zemlji moći će rentabilno da se izvoze, a uvoziće se proizvodi čija je cena relativno viša u zemlji nego u inostranstvu.

Realna kamatna stopa – izračunava se tako što se od nominalne kamatne stope oduzima stopa inflacije. Na osnovu realne a ne nominalne kamatne stope se donosi odluka o eventualnom plasmanu sredstava.

Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan.

Recesija – period sužavanja privredne aktivnosti, tj. period sa malo ili nimalo stvarnog privrednog rasta.

Reciklovanje – proces vraćanja upotrebljenog i odbačenog proizvoda u proizvodnju novih proizvoda kao polaznu supstancu. To je jedan od načina dobijanja ekoloških proizvoda.

Regres – pravo lica koje, sa drugim licima, daje garanciju da posle isplate poveriocu može od glavnog ili solidarnog dužnika zahtevati povraćaj bar jednog dela plaćenog iznosa.

Rentabilnost – jedan od tri osnovna ekonomska principa, uz ekonomičnost i produktivnost, koji se svodi na težnju da se ostvari maksimalni profit sa minimalno angažovanim kapitalom.

Restriktivna fiskalna politika – primenjuje se u uslovima ekspanzije proizvodnje i investicija, kada je potrebno redukovati nivo agregatne tražnje. Konkretno se to postiže povećavanjem i održavanjem visokog nivoa poreskih stopa kao i smanjenjem javne potrošnje i njenog udela u društvenom proizvodu (GDP). Ove mere se sprovode sa ciljem smanjenja investiranja ali i radi suzbijanja inflatornih tendencija u privredi.

Restriktivna monetarna politika – politika manje ponude novca od tražnje. Sprovodi se od strane centralne banke kada u nacionalnoj ekonomiji postoji inflacija ili se pojavljuju inflatorni pritisci i tendencije. Usmerena je na smanjivanje novčane mase u opticaju i održanje relativne stabilnosti cena i kupovne moći nacionalne monete, tj. posredno spuštanje nivoa narasle agregatne tražnje. Sprovodi se povećavanjem kamatne stope na kredite koji se daju poslovnim bankama, kao i pooštravanjem uslova za njihovo dobijanje, prodajama hartija od vrednosti na otvorenom tržištu, povećanjem stope obaveznih rezervi banaka, i drugim sličnim instrumentima.

Revalvacija – aktivnost preduzeta od strane centralne banke u cilju povećanja vrednost valute (u situaciji kada važi sistem fiksnih deviznih kurseva). Suprotna je →devalvacija, i retko je u istoriji sprovođena – izuzeci su Velika Britanija i Nemačka.

Revizija je sistematski proces, koji izvodi nezavisan i kompetentan revizor, koji skuplja i vrednuje dovoljne i relevantne dokaze o poslovnim transakcijama i njihovim posledicama da bi utvrdio na koji je način stanje, vlasništvo, vrednovanje i obelodanjivanje tih akcija iskazano u računovodstvu i nivo saglasnosti iskazivanja tih promena sa računovodstvenim standardima. Utvrđeni rezultati saopštavaju se u vidu revizorskog izveštaja.

Roba – jeste proizvod industrije, poljoprivrede, zanatstva ili druge delatnosti koji je namenjen prodaji ili se već nalazi na tržištu. Osnovna karakteristika proizvoda koja ga čini robom jeste namera proizvođača da ga proda na tržištu, a ne da njime zadovolji sopstvene potrebe.

Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.

Segmentacija – proces podele (raslojavanja) tržišta na posebne delove ili grupe a prema izvesnim zajedničkim kriterijumima, radi stvaranja dovoljno homogenih segmenata unutar grupe i različitih među grupama. Osnovni razlog segmentacije tržišta je što ono nije homogeno, već ga čini skup nosilaca potreba koji se razlikuju među sobom, različito oblikuju potrebe, ukuse, navike za kupovinom, različito se ponašaju pri kupovini itd. Primer za kriterijum segmentacije tržišta može biti kupovna moć za potrebe plasiranja luksuzne robe.

Sektor države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti.

Sertifikat je javna isprava izdata fizičkom licu o položenom stručnom ispitu, stečenom zvanju i ispunjenim uslovima predviđenim kodeksom etike za profesionalne računovođe.

Sezonske varijacije – kratkoročne periodične promene neke pojave, koje se regularno, pravilno odigravaju u toku godine.

Sindikat – organizacija koju formira deo radnika nekog preduzeća ili privredne grane sa ciljem zaštite interesa radnika.

Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije.

Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda iizdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi.

Sistem upravljanja javnim sredstvima predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izveštavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolažu korisnici javnih sredstava.

Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja.

Siva ekonomija – svaki vid ekonomske aktivnosti koji nije u zakonski regulisanim ekonomskim tokovima. Siva ekonomija podrazumeva neprijavljivanje delatnosti odgovornom državnom resoru, čime se izbegava plaćanje poreza i samim tim čini krivično delo.

Solventnost – sposobnost dužnika da u celosti izmiruje svoje dospele novčane ili druge obaveze.

Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i programskih aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta.

Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Fiskalne strategije, kojom Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.

Stabilizaciona politika – javna politika usmerena na otklanjanje privrednih varijacija, održavanjem proizvodnje i nezaposlenosti na njihovim prirodnim, dugoročno ravnotežnim nivoima.

Stagflacija – spoj visoke nezaposlenosti i stagnacije proizvodnje i visoke inflacije. Kad postoji stagflacija nosioci ekonomske politike se suočavaju sa dilemom – kako da se izbore sa inflacijom a da ne povećaju nezaposlenost, ili kako da se izbore sa nezaposlenošću a da ne povećaju inflaciju.

Standardizacija – proces definisanja jedinstvenih normi i pokazatelja kvaliteta. Standardima se propisuju minimalni zahtevi koje proizvod mora da ispuni da bi mogao da se nađe na tržištu. Nastaje kao rezultat težnje za zaštitom potrošača. U savremenom menadžmentu, koncept kvaliteta je sa proizvoda i usluga proširen na sve aktivnosti u preduzeću.

Stečaj i likvidacija – Stečaj je postupak kolektivnog namirenja obaveza iz imovine prezaduženog preduzeća ili drugog subjekta (građanski stečaj) uz mogućnost sanacije, po namirenju duga. Likvidacija, suprotno stečaju, prestanak postojanja preduzeća, odnosno njegovo raspuštanje i gašenje.

Stejk holderi (engl. Stake holders) – veći broj zainteresovanih i uticajnih grupa koje opredeljuju poslovanje i položaj jednog preduzeća. Njihove aspiracije, snaga, karakter uticaja određeni su konstelacijom različitih varijabli: ekonomske, političke, tehnološke i socijalne prirode. Razlikuju se interni i eksterni stejk holderi. Interni stejkholderi su zaposleni, akcionari i odbor direktora, a eksterni su oni u čijoj se interakciji kreira poslovni ambijent: mediji, sindikat, potrošači, konkurencija, dobavljači, finansijske institucije, vlada i posebne interesne grupe.

Stopa nezaposlenosti – učešće nezaposlene radne snage u ukupnom broju radno sposobnih.

Strateške odluke – predstavljaju vrstu odluka koje se donose u preduzeću, obično od strane top menadžmenta i upravnog odbora. Ove odluke imaju dalekosežne posledice, zahtevaju veća ulaganja, duži rok povraćaja, pa ih stoga i prati visok rizik. Uglavnom podrazumevaju definisanje misije preduzeća (tj. područja poslovanja preduzeća), izbor metoda rasta (intenzivni, rast putem integracije ili rast putem diverzifikacije) ili izbor pravaca investiranja.

Stručno lice je lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja i obavljanje revizije pod nadzorom ovlašćenog revizora (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa).

Svetska trgovinska organizacija – ima za osnovni cilj da promoviše slobodnu trgovinu, uveravajući zemlje da bi trebalo da smanjuju uvozne carine i druge barijere koje se nameću otvorenom tržištu. Ona olakšava protok roba i usluga kao i rešavanje eventualnih nesporazuma između nekih zemalja članica.

Špedicija – u robnom saobraćaju mogu da se formiraju posebna preduzeća koja preuzimaju robu od velikog broja korisnika, organizuju prevoz u svoje ime, a za račun korisnika, biraju pogodna transportna preduzeća na putu i odgovaraju za dostavu pošiljki primaocu. Takve organizacije – špediterska preduzeća – imaju dvostruku ulogu u organizovanju saobraćaja: tehnološku i ekonomsku. Tehnološka uloga se ogleda u preuzimanju robe od raznih korisnika, sabiranje denčanih pošiljki i formiranju kolske pošiljke, vrši izbor prevoznika. Ekonomska uloga predstavlja izbor najpovoljnijeg transportera za konkretne pošiljke koji će prevoziti za kraće vreme i uz niže cene, snižava ukupne troškove prevoza, omogućava racionalnije korišćenje celog transportnog potencijala i deluje kao faktor racionalnije podele rad na saobraćajnom tržištu.

Špediteri, pored angažovanja drugih saobraćajnih preduzeća, ponekad vrše i sami prevoz, pa u takvim situacijama deluju i kao organizator i kao direktni izvršilac prevoza.

Špekulativni poslovi – poslovi koji se obavljaju sa osnovnim ciljem da se u razlikama u ceni hartija od vrednosti ili kursovnim razlikama ostvari izvanredna dobit. Špekulativni poslovi su zasnovani na povećanom riziku ali i na velikim dobicima ukoliko se njihova očekivanja u praksi potvrde.

Tanzi Oliveira efekat – javlja se kada postoji velika inflacija prouzrokovana rastućim budžetskim deficitom koji se finansira iz primarne emisije (štampanjem novca); tada u uslovima rastuće inflacije, sve brže opadaju realni fiskalni prihodi (fiskalni prihodi izraženi u nekoj stabilnoj valuti).

Target – sistem obavljanja plaćanja u realnom vremenu u koji je uključeno 15 takvih nacionalnih sistema zemalja EU i EPM (European cental bank Payment Mechanism – Evropski platni mehanizam). Funkcioniše od početka 1999. god. i njegov cilj je da omogući bezbedan i pouzdan način plaćanja u eurima u realnom vremenu, da poveća efikasnost i da pruži podršku u vođenju monetarne politike.

Targeti – set kvantitativno određenih ciljeva makroekonomske politike koji treba da budu postignuti korišćenjem instrumenata kao što su fiskalna politika, monetarna politika, politika kamatnih stopa.

Teorija racionalnih očekivanja – formulisana je sedamdesetih godina prošlog veka. Osnovna ideja je da ekonomski subjekti nisu pasivni posmatrači ekonomskih prilika, ljudi su aktivni, oni razmišljaju i imaju svoje stavove – očekivanja o kretanju ekonomskih pojava. Prestavnici ove teorije smatraju da je ekonomska politika proces i da samo neočekivane promene utiču na proizvodnju i zaposlenost.

Totalni kvalitet – kategorija vezana za shvatanje misije, zadatka preduzeća, odnosno strategijsko sredstvo kojim se ona ostvaruje. Marketing poslovna koncepcija nametnula je mendžmentu preduzeća način razmišljanja koji je svrhu poslovanja (i postojanja) preduzeća video u zadovoljstvu kupca, tj. da preduzeće treba da proizvodi samo ono što je potrošačima potrebno. Ovo opredeljenje je oslobodilo proces reprodukcije, olakšalo plasman i, konačno, afirmisalo kvalitet. Postalo je više nego jasno da, osim toga što treba proizvoditi samo ono što tržište prihvata, to mora biti i kvalitetno.

Transakcija – predstavlja svaku poslovnu operaciju prenosa vlasništva nad robom ili novca (hartija od vrednosti) sa jednog subjekta na drugi.

Transfer tehnologije – proces uvoza i izvoza znanja i tehnologije. Može biti komercijalni i nekomercijalni. Komercijalni transfer se realizuje kroz kupoprodaju osnovnih oblika industrijske svojine. Nekomercijalni transferi se realizuju kroz razmenu informacija, posredovanjem časopisa, sajmova, konferencija, knjiga i drugog.

Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje.

Transferna plaćanja – su isplate koje pojedinci primaju od države, a koja nisu vezana za razmenu roba i usluga, kao što su na primer plaćanja u okviru socijalnog osiguranja.

Tražnja – količina dobara ili usluga koju ljudi žele da kupe. Faktori koji određuju tražnju su brojni a neki od najvažnijih su prihodi potrošača, cena same robe ili usluge i cene konkurentnih robe i robe uopšte, kao i neki specifični faktori koji deluju u određenom vremenskom periodu npr. vremenski uslovi i sl.

Tražnja za novcem – je ona količina novca koja je neophodna za održavanje likvidnosti transaktora. Kao takva, zavisi od obima transakcija robama i uslugama u privredi. Raspolaganje novcem znači raspolaganje likvidnošću, pa država, preduzeća i stanovništvo traže i drže novac da bi njime mogli kupovati robu, opremu, plaćati radnike, usluge i drugo.

Trend – dugoročni razvojni put neke ekonomske varijable, pri čemu mogu postojati kratkotrajna odstupanja od tog razvojnog puta (npr. cene imaju uobičajni trend rasta ali se one mogu u odredjenim vremenskim intervalima i povećavati i smanjivati). Trend se izražava kao promena date varijable u funkciji vremena.

Troškovi – novčano izraženo trošenje sredstava i rada kao i svaki izdatak u vezi sa poslovanjem preduzeća. Sintetizacijom svih troškova poslovanja dobijamo →cenu koštanja. Osnovna podela troškova je na fiksne i varijabilne troškove. Fiksni troškovi su oni koji se ne menjaju sa promenom obima poslovanja (zgrade, mašine i sl.) dok su varijabilni troškovi oni koji se menjaju sa promenom obima poslovanja (sirovine, materijali, rad i sl.)

Tržišna privreda – oblik privrednog života u kojem se kretanje proizvoda između proizvođača i potrošača ostvaruje putem tržišta, odnosno, putem slobodne razmene.

Tržišno učešće – odnos predviđene prodaje preduzeća prema predviđenoj prodaji grane ili odnos stvarne prodaje preduzeća prema stvarnoj prodaji grane. Pokazuje gde se preduzeće nalazi u odnosu na konkurente iz grane. Koristi se i kao cilj i kao kontrolno sredstvo poslovanja preduzeća.

Tržište – podrazumeva sveukupnost odnosa između ponude i tražnje. Ovde je bitno uočiti da se radi o odnosu između dve strane, a ne o mestu na kome se te dve strane sastaju. Za tržište je takođe bitno i postojanje novca, posredstvom kojeg se vrši razmena, tj. plaćanje proizvoda i usluga.

Ugovor – dvostrani pravni posao u kome je potrebna izjava dveju ili više volja kao i njihova saglasnost da bi došlo do obligacionog odnosa. Izjava kojom se čini predlog za zaključenje ugovora je ponuda, a izjava kojom se daje saglasnost na predlog tj. ponudu naziva se prihvat.

Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da će se kasnije zaključiti drugi, glavni ugovor.

Podela ugovora:

jednostrano obavezni (obaveza postoji samo na jednoj strani, npr. ugovor o zajmu) i dvostrano obavezni;
dobročini (npr. ugovor o poklonu) i teretni;
realni (za zaključenje ugovora pored saglasnosti volja potrebna je i predaja stvari) i konsenzualni (ugovor nastaje samom saglasnošću volja ugovornih strana);
komutativni (međusobni ekonomski efekti su unapred određeni) i aleatorni (efekti zavise od neke buduće okolnosti – npr. ugovor o kocki).

Elementi obezbeđenja ugovora su: kapara, zaloga, kaucija i jemstvo. Opšti rok zastarelosti, odnosno vreme čijim se protekom gubi mogućnost prinudnog ostvarenja prava, prema Zakonu o obligacionim odnosima, iznosi pet godina. Najvažniji ugovori su: ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o najmu, itd.

Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima.

Upravni odbor – obavezni organ upravljanja akcionarskim društvima. Društvo sa ograničenom odgovornošću može biti sa ili bez upravnog odbora. Upravni odbor po pravilu bira skupština akcionara. Struktura članstva upravnog odbora je slobodna – stručnost članova jedini je kriterijum izbora. Ipak, izuzetno (na primer, kad je reč o društvima koja obavljaju delatnost od javnog interesa) može biti propisana obaveznost izbora jednog broja članova izvan reda zaposlenih ili akcionara.

Sva relevantna pitanja vezana za upravni odbor regulišu se zakonom, statutom ili poslovnikom o radu (može i kombinovano). Upravni odbor priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava njene naloge; donosi opšte akte koje ne donosi skupština; stara se o pripremi godišnjeg obračuna i usvaja periodični obračun; priprema izveštaje o poslovanju, bilansu sredstava i bilansu uspeha i sprovođenju poslovne politike; predlaže raspodelu dobiti; postavlja i razrešava direktora; donosi investicione odluke; odlučuje o raspolaganju akcijama i udelima preduzeća; odlučuje o osnivanju novih preduzeća; donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove utvrđene zakonom, osnivačkim aktom i statutom.

Članovi upravnog odbora mogu biti opozvani na isti način na koji su i birani (predstavnici kapitala od strane skupštine, a predstavnici zaposlenih od strane saveta zaposlenih). Pored ove odgovornosti, članovi upravnog odbora imaju i imovinsku odgovornost za štetu koju svojim odlukama prouzrokuju društvu kapitala.

Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost.

Usluga – nematerijalni proizvod koji se ne može skladištiti, pošto se troši istovremeno kada se i proizvodi. Za usluge tj. uslužni sektor je karakteristično i to da podrazumeva veliku zastupljenost ljudskog rada odnosno tj. radno intenzivni sektor. Usluge često predstavljaju osnovno sredstvo za poboljšanje prodaje tj. prometa.

Valuta – monetarna (novčana) jedinica, odnosno obavezna jedinica plaćanja u platnom prometu jedne zemlje.

Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda.

Vaučer – reč “vaučer” je nastala od engleske reči ”vouch”, što znači garantovati, jemčiti, odnosno od reči ”voucher”, što znači garant, jemac, svedok. Vaučer je priznanica, pismena isprava koja služi kao dokaz da je jedan subjekt uplatio drugom subjektu određeni iznos na ime duga.

Veblenov efekat – opisuje pojavu porasta tražnje za luksuznim proizvodima visoke cene, iako je došlo do njihovog poskupljenja. Radi se o proizvodima koji se ne kupuju zbog njihove stvarne vrednosti već zbog snobizma i njihove skupoće. U te proizvode spadaju dijamanti, garderoba i drugi predmeti koji mogu da budu deo statusnog imidža.

Virman (opšti nalog za prenos) – bezgotovinski instrument platnog prometa pomoću koga se, radi plaćanja izvesnih novčanih obaveza, vrši prenos sredstava sa žiro-računa nalogodavca na žiro-račun korisnika, nezavisno od toga da li se vode kod istog ili različitog nosioca platnog prometa. Pomoću njega se na isti način vrši i prenos sredstava sa tekućeg računa nalogodavca na tekući račun korisnika. Kreće se na relaciji izdavalac-nosilac platnog pometa (banka)–korisnik. On se koristi za plaćanja kad inicijativa za plaćanje potiče od dužnika.

Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom.

Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta.

Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga Narodna skupština.

Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja.

Zaloga – stvarno pravo vezano za obezbeđenje potraživanja iz nekog pravnog posla. Subjekat koji daje stvar radi obezbeđenja (najčešće radi obezbeđenja duga) je zalogodavac, a subjekat koji uzima stvar u zalogu je zalogoprimac. Zalogodavac se, zato što je dužnik, ograničava u svom pravu svojine i ukoliko ne ispuni svoj dug, zalogoprimac (poverilac) ima pravo, prodajom stvari koja je data u zalog, da naplati svoje potraživanje. S obzirom na to šta je predmet zaloge, ona može biti: ručna i hipoteka. Ako se u zalog daju pokretne stvari, onda je to ručna zaloga. Ako su predmet zaloge nepokretnosti, onda je u pitanju hipoteka.

Zatezna kamata – kamata koju, pored redovne kamate, plaća dužnik ako o roku nije izmirio dug. Njena visina se obično reguliše propisima o zateznoj kamati, i može biti različita za razne dužnike.

Zlatna akcija – pojam koji se vezuje za proces privatizacije i korporativno upravljanje akcionarskim društvima (A.D.). Zlatnom akcijom se obeležava situacija u kojoj jedan ili više holdera imaju paket od 50+1% akcija, čime oni daju poslednju reč o pravcima razvoja datog preduzeća. Često se u praksi dešava da država, pri privatizaciji eksdržavnih preduzeća, ostavlja sebi tu zlatnu akciju kako bi onemogućila strane investitore da sprovode politiku u tom preduzeću koja nije u skladu sa npr. nacionalnim zakonodavstvom.

Zona Slobodne Trgovine i carinske unije – dva vida podizanja ekonomske saradnje između država na viši nivo, a to se dalje odražava na cele regione. Zona slobodne trgovine jeste skup dve ili više država između kojih carinske barijere i ostale restriktivne mere u trgovini (kao što su kvote, kotizacije i ostale tarife) ne postoje.

Žiralni kurs – kurs koji se formira na osnovu ponude i tražnje novca sa žiro računa preduzeća i banaka.

Žiralni novac – trenutno naplativa potraživanja kod banaka koja se nalaze na transakcionim računima (žiro račun, tekući račun) ili kao gotovina u blagajni, jer uvek postoji mogućnost (ograničena samo likvidnošću banke) njima raspolaže neformalno i veoma pojednostavljeno putem naloga za isplatu – prvenstveno čekom.

Budžetski rokovi

Budžetski rokovi - septembar 2024.

Naziv Zakona:

ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM (”Sl. glasnik RS” br.113/2017, 50/2018, 46/2021 – odluka US, 51/2021 – odluka US, 53/2021 – odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – odluka US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US)

Član:

Član 51. – Vlada utvrđuje poseban iznos koji se plaća za vreme trajanja ”Dečije nedelje” aktom koji donosi do 1. septembra za tekuću godinu.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI (”Sl. glasnik RS” br. 25/2019)

Član:

Član 128. – Stručni savet donosi predlog godišnjeg plana stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika do 1. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O UDŽBENICIMA (”Sl. glasnik RS”, br. 27/2018 i 92/2023)

Član:

Član 11. – Vlada, u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, donosi odluku o sufinansiranju pripreme i/ili nabavke niskotiražnih udžbenika koji izdaje centar za niskotiražne udžbenike, do 1. seprembra tekuće godine za narednu školsku godinu.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O PUTEVIMA (”Sl. glasnik RS”, br. 41/2018, 95/2018 – dr. zakon i 92/2023 – dr. zakon)

Član:

Član 11. – Upravljač javnog puta dužan je da najmanje jednom u toku godine, a najkasnije do 1. septembra te godine, podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU (”Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023.

Član:

Član 27ž. – Izvršni organ lokalne vlasti može da podnese zahtev Ministarstvu za odobrenje fiskalnog deficita iznad navedenog iznosa samo ukoliko je ono rezultat realizacije javnih investicija. Zahtev za prekoračenje se podnosi Ministarstvu najkasnije do 1. septembra tekuće godine, a za narednu budžetsku godinu.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Izuzetno, u nedostatku vaspitača sa znanjem jezika nacionalne manjine može se, uz vaspitača koji ne ispunjava uslove zbog nepoznavanja jezika, angažovati pomoćni vaspitač sa znanjem jezika i najmanje srednjim obrazovanjem vaspitačkog smera, do okončanja postupka po raspisanom konkursu, a najduže do 31. avgusta naredne godine.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine.

Rok:

01.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (”Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023.)

Član:

Član 5. – Korisnik javnih sredstava podnosi molbu nadležnom organu najkasnije do 5. u mesecu. Zbirni pregled primljenih molbi iz stava 6. ovog člana dostavlja se Ministarstvu finansija na obrascu ZPM – Zbirni pregled molbi, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Ovaj obrazac dostavlja se u pisanom i elektronskom obliku, na mejl: zaposljavanje@mfin.gov.rs.

Rok:

05.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (”Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Korisnik dostavlja plan izvršenja budžeta nakon dodeljenih januarskih kvota, kroz informacioni sistem izvršenja budžeta svakog meseca, najkasnije do 5. u mesecu.

Rok:

05.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU KORIŠĆENJA SREDSTAVA SA PODRAČUNA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO DRUGIH RAČUNA, NAČINU PLASIRANJA NOVČANIH SREDSTAVA, KAO I O NAČINU IZVEŠTAVANJA O KORIŠĆENJU, ODNOSNO O INVESTIRANJU SREDSTAVA (”Sl. glasnik RS”, br. 101/2018)

Član:

Član 12. – Lokalni organ uprave nadležan za finansije izveštava Upravo o investiranju novčanih sredstava sa konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti na domaćem finansijskom tržištu novca, podnošenjem nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave Obrasca IKRTLV – Izveštaj o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti za mesec___20__. godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, do 5. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

05.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (”Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Direktnim budžetskim korisnicima koji imju indirektne budžetske korisnike uključene u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije rok za unos planova produžava se za dva radna dana radi provere i korekcije planova indirektnih budžertskih korisnika.

Rok:

07.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O NAČINU I POSTUPKU DOSTAVLJANJA PODATAKA, KAO I O DRUGIM PITANJIMA U VEZI SA DOSTAVLJANJEM PODATAKA I VOĐENJEM REGISTRA ZAPOSLENIH, IZABRANIH, IMENOVANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (”Sl. glasnik RS”, br. 6/2021)

Član:

Član 7. – Korisnici javnih sredstava dužni su da kadrovske i finansijske podatke u elektronskom obliku, dostave Registru do 10. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

10.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (”Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023.)

Član:

Član 5. – Nadležni organ dužan je da razmotri prispele molbe, naročito vodeći računa o popunjenosti sistematizovanih radnih mesta, dinamici zapošljavanja kod svakog pojedinačnog podnosioca molbe iz svoje nadležnosti, kao i značaju radnih mesta čije se popunjavanje zahteva i da one molbe koje oceni opravdanim prosledi Ministarstvu finansija radi pribavljanja mišljenja, najkasnije do 10. u mesecu.

Rok:

10.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (”Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 11. – Lokalna vlast dostavlja podatke o kreditnim zaduženjima i otplati kredita do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: datum kreditnog zaduženja; namenu kredita; naziv kreditora; datum početka otplate glavnice; valutu kreditnog zaduženja; ugovoreni iznos kredita; ukupno iskorišćeni (povučen) iznos kredita do kraja izveštajnog perioda; ukupno otplaćen iznos kredita (glavnice) do kraja izveštajnog perioda; planirani iznos otplate kredita (glavnice) u tekućoj godini; otplaćen iznos kredita (glavnice) u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; iznos kamatne stope; iznos plaćene kamate u tekućoj godini, do kraja izveštajnog perioda; stanje duga na kraju izveštajnog perioda.

Rok:

10.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (”Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 12. – Lokalna vlast dostavlja podatke o emisiji i otplati hartija od vrednosti do 10. u mesecu za prehodni mesec, i to: datum emitovanja hartija od vrednosti; podatke o imaocima hartija od vrednosti (fizička lica, pravna lica); datum dospeća emitovanih hartija od vrednosti; valutu u kojoj su emitovane hartije od vrednosti; iznos ukupne emisije hartija od vrednosti; realizovani iznos emisije hartija od vrednosti; iznos kamatne stope; ukupno isplaćen iznos glavnice do kraja izveštajnog perioda; planirani iznos otplate glavnice u tekućoj godini; iznos ukupno otplaćene glavnice u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; iznos otplaćene kamate u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; iznos otplaćenih zavisnih troškova od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; stanje duga na kraju izveštajnog perioda.

Rok:

10.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (”Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 13. – Lokalna vlast dostavlja podatke o plasmanu novčanih sredstava do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: iznos stanja ukupno plasiranih sredstava; valutu plasiranih sredstava; naziv poslovne banke kod koje su sredstva plasirana; visinu kamatne stope.

Rok:

10.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA (”Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023.

Član:

Član 62. – Ustanova obrazovanja i vaspitanja u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i predškolskim, školskim i vaspitnim programom donosi godišnji plan rada.

Rok:

15.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA (”Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023.

Član:

Član 153. – Neraspoređeni zaposleni ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65% plate koji je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome je ostao neraspoređen do preuzimanja sa liste, a najkasnije do 15. septembra naredne školske godine.

Rok:

15.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O RADU (”Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje.

Član:

Član 112. – Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Rok:

15.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (”Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 15. – Uprava z atrezor utvrđuje kvote najkasnije do 15. u mesecu za naredni mesec. Kvote se utvrđuju na mesečnom nivou do kraja budžetske godine na trećem nivou ekonomske klasifikacije.

Rok:

15.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I SADRŽAJU IZVEŠTAVANJA O BROJU ZAPOSLENIH KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI U 2024. GODINI (”Sl. glasnik RS”, br. 8/2024)

Član:

Član 6. – Popunjeni Obrazac 1 – Pregled broja zaposlenih, u skladu sa ovim Pravilnikom dostavlja se do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

15.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA ZA FINANSIRANJE USTANOVE KOJA OBAVLJA DELATNOST SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA (”Sl. glasnik RS”, br. 72/2015, 84/2015, 73/2016, 45/2018, 106/2020, 115/2020, 93/2022 i 71/2023.

Član:

Član 3. – Srednja škola dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja – nadležnoj školskoj upravi izvod iz godišnjeg plana rada škole sa elementima potrebnim za utvrđivanje cene usluga.

Rok:

16.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA ZA FINANSIRANJE USTANOVE KOJA OBAVLJA DELATNOST OSNOVNOG I SREDNJEG OBRAZOVANJA I VASPITANJA UČENIKA SA SMETNJAMA U RAZVOJU (”Sl. glasnik RS”, br. 73/2016, 45/2018, 49/2023 i 73/2023

Član:

Član 3. – Ustanove koje obavljaju delatnost osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja – nadležnoj školskoj upravi izvod iz godišnjeg plana rada ustanove sa elementima potrebnim za utvrđivanje cene usluga.

Rok:

16.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA ZA FINANSIRANJE USTANOVE KOJA OBAVLJA DELATNOST OSNOVNOG I SREDNJEG MUZIČKOG I BALETSKOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA (”Sl. glasnik RS”, br. 41/2019 i 73/2023

Član:

Član 3. – Ustanova koja obavlja delatnost osnovnog muzičkog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja i ustanova koja obavlja delatnost i osnovnog i srednjeg muzičkog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i to nadležnom savetniku zaduženom za finansijske poslove izvod iz godišnjeg plana rada škole sa elementima potrebnim za utvrđivanje cene usluga.

Rok:

16.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA ZA FINANSIRANJE USTANOVE KOJA OBAVLJA DELATNOST OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA (”Sl. glasnik RS”, br. 72/2023)

Član:

Član 3. – Škola dostavlja ministarstvu nadležnom z aposlove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) najkasnije do 16. septembra tekuće školske godine, izvod iz godišnjeg plana rada škole sa elementima potrebnim za utvrđivanje cene usluga.

Rok:

16.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (”Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023.)

Član:

Član 5. – Komisija odlučuje jedanput mesečno o davanju saglasnosti za novo zapošljavanje, do 25. u mesecu.

Rok:

25.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 17. – Akti kojim se utvrđuje visina takse dostavlja se na saglasnost nadležnom organu iz stava 9. člana 17. Zakona o budžetskom sistemu najkasnije do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O UČENIČKOM I STUDENTSKOM STANDARDU (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 55/2013, 27/2018 – dr. zakon i 10/2019)

Član:

Član 42. – Ustanova učeničkog standarda donosi godišnji plan rada.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O DRUŠTVENOJ BRIZI O DECI (”Sl. glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/2001, 16/2002 – dr.zakon, 62/2003 – dr. zakon, 64/2003 – ispr. dr. zakona, 101/2005 – dr. zakon, 18/2010 – dr. zakon i 113/2017 – dr. zakon.

Član:

Član 53. – Ustanova za decu donosi godišnji program rada, uz prethodnu saglasnost osnivača i podnosi izveštaj o izvršenju godišnjeg programa rada osnivaču za prethodnu godinu.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ DOKUMENTACIJI I EVIDENCIJAMA U OBLASTI ZDRAVSTVA (”Sl. glasnik RS”, br. 92/2023)

Član:

Član 32. – Zavod za javno zdravlje osnovna za teritoriju Republike Srbije obrađene zbirne izveštaje iz stava 1. ovog člana za prethodnu godinu, dostavlja ministarstvu i drugim nadležnim organima, organizacijama i ustanovama u skladu sa zakonom, 30. septembra tekuće godine za prethodnu godinu.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O STALNOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU U BIBLIOTEČKO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI (”Sl. glasnik RS”, br. 18/2013)

Član:

Član 3. – Narodna biblioteka Srbije 1. septembra svake godine raspisuje konkurs za akreditaciju programa stalnog stručnog usavršavanja koji traje do 30. septembra.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O OSTVARIVANJU OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA U INOSTRANSTVU (”Sl. glasnik RS”, br. 109/2023)

Član:

Član 6. – Listu udžbenika i nastavnih sredstava koji će se koristiti na predlog nastavnika, Ministarstvu dostavlja koordinator, najkasnije do 30. septembra tekuće školske godine, odnosno 30 dana nakon početka tekuće školske godine.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O OSTVARIVANJU OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA U INOSTRANSTVU (”Sl. glasnik RS”, br. 109/2023)

Član:

Član 15. – Nastavnik je obavezan da u skladu sa ovim pravilnikom na početku školske godine, najkasnije do 30. septembra, dostavlja koordinatoru raspored održavanja nastave, podatke o broju učenika i grupa, spisak učenika i ostale podatke od značaja za ostvarivanje saradnje sa školom, odnosno drugim institucijama i organizacijama gde se ostvaruje nastava.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU (”Sl. glasnik RS”, br. 9/2014 i 84/2023)

Član:

Član 6. – Prijava za polaganje ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru podnosi se do 30. septembra tekuće godine za novembarski ispitni rok.

Rok:

30.09.2024.

_________________________________________________________________________

Budžetski rokovi - oktobar 2024.

Naziv Zakona:

Član:

Član 78. – Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi.

Rok:

01.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU
(“Sl. glasnik RS”, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 129/2021)

Član:

Član 52. – Škola objavljuje letopis koji sadrži pisane podatke o aktivnostima škole i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada na svojoj internet strani do 1. oktobra za tekuću školsku godinu, a može je podeliti učenicima u štampanom obliku.

Rok:

01.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 12. – Lokalni organ uprave nadležan za finansije izveštava Upravu o investiranju novčanih sredstava sa konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti na domaćem finansijskom tržištu novca, podnošenjem nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave Obrasca IKRTLV – Izveštaj o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti za mesec ______ 20_. godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, do 5. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

05.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Korisnik dostavlja plan izvršenja budžeta nakon dodeljenih januarskih kvota, kroz informacioni sistem izvršenja budžeta svakog meseca, najkasnije do 5. u mesecu.

Rok:

05.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Korisnik javnih sredstava podnosi molbu nadležnom organu najkasnije do 5. u mesecu. Zbirni pregled primljenih molbi iz stava 6. ovog člana dostavlja se Ministarstvu finansija na Obrascu ZPM – Zbirni pregled molbi, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Ovaj obrazac dostavlja se u pisanom i elektronskom obliku, na mejl: zaposljavanje@mfin.gov.rs

Rok:

05.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Direktnim budžetskim korisnicima koji imaju indirektne budžetske korisnike uključene u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije rok za unos planova produžava se za dva radna dana radi provere i korekcije planova indirektnih budžetskih korisnika.

Rok:

07.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 11. – Lokalna vlast dostavlja podatke o kreditnim zaduženjima i otplati kredita do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: datum kreditnog zaduženja; namenu kredita; naziv kreditora; datum početka otplate glavnice; datum završetka otplate glavnice; valutu kreditnog zaduženja; ugovoreni iznos kredita; ukupno iskorišćeni (povučen) iznos kredita do kraja izveštajnog perioda; ukupno otplaćen iznos kredita (glavnice) do kraja izveštajnog perioda; planirani iznos otplate kredita (glavnice) u tekućoj godini; otplaćen iznos kredita (glavnice) u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; iznos kamatne stope; iznos plaćene kamate u tekućoj godini, do kraja izveštajnog perioda; stanje duga na kraju izveštajnog perioda.

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 12. – Lokalna vlast dostavlja podatke o emisiji i otplati hartija od vrednosti do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: datum emitovanja hartija od vrednosti; podatke o imaocima hartija od vrednosti (fizička lica, pravna lica); datum dospeća emitovanih hartija od vrednosti; valutu u kojoj su emitovane hartija od vrednosti; iznos ukupne emisije hartija od vrednosti; realizovani iznos emisije hartija od vrednosti; iznos kamatne stope; ukupno otplaćen iznos glavnice do kraja izveštajnog perioda; planirani iznos otplate glavnice u tekućoj godini; iznos ukupno otplaćene glavnice u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; iznos otplaćene kamate u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; iznos otplaćenih zavisnih troškova od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda; stanje duga na kraju izveštajnog perioda.

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Indirektni korisnici budžetskih sredstava sastavljaju tromesečno periodične finansijske izveštaje o izvršenju budžeta i dostavljaju nadležnom direktnom korisniku u roku od deset dana po isteku tromesečja, za potrebe planiranja i kontrole izvršenja budžeta.

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje sastavljaju tromesečno periodične finansijske izveštaje o izvršenju svojih finansijskih planova i dostavljaju ih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, u roku od deset dana po isteku tromesečja, za potrebe planiranja i kontrole izvršenja finansijskog plana.

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 7. – Korisnici javnih sredstava dužni su da kadrovske i finansijske podatke u elektronskom obliku, dostave Registru do 10. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

10.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023)

Član:

Član 31. – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. maja ažurirani makroekonomski okvir.

Rok:

15.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 15. – Uprava za trezor utvrđuje kvote najkasnije do 15. u mesecu za naredni mesec. Kvote se utvrđuju na mesečnom nivou do kraja budžetske godine na trećem nivou ekonomske klasifikacije.

Rok:

15.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I SADRŽAJU IZVEŠTAVANJA O BROJU ZAPOSLENIH KOD KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI U 2024. GODINI (“Sl. glasnik RS”, br. 8/2024)

Član:

Član 6. – Popunjeni Obrazac 1 – Pregled broja zaposlenih, u skladu sa ovim pravilnikom, dostavlja se do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

15.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Vlada dostavlja odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava revidiranu Fiskalnu strategiju.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta Republike Srbije koji imaju indirektne korisnike konsoliduju podatke iz dobijenih izveštaja indirektnih korisnika i sastavljaju Konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta, koji predaju Upravi za trezor.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta Republike Srbije koji nemaju indirektne korisnike sastavljaju Izveštaj o izvršenju budžeta i podnose ga Upravi za trezor.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta lokalne vlasti koji imaju indirektne korisnike konsoliduju podatke iz dobijenih izveštaja indirektnih korisnika i sastavljaju Konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta, koji predaju organu nadležnom za poslove finansija i ekonomije.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta lokalne vlasti koji nemaju indirektne korisnike sastavljaju Izveštaj o izvršenju budžeta i podnose ga organu nadležnom za poslove finansija i ekonomije.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sastavljaju Izveštaj o izvršenju finansijskog plana i podnose Upravi za trezor.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Republički fond za zdravstveno osiguranje sastavlja Konsolidovani izveštaj o izvršenju finansijskog plana iz izveštaja dobijenih od korisnika sredstava RFZO i podnosi ga Upravi za trezor.

Rok:

20.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Komisija odlučuje jedanput mesečno o davanju saglasnosti za novo zapošljavanje, do 25. u mesecu.

Rok:

25.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 – dr. zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 60. – Organ nadležan za poslove vođenja javne evidencije o nepokretnostima dužan je da dostavi potrebne podatke organu jedinica lokalne samouprave za izradu programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za narednu godinu, bez naknade.

Rok:

30.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 17. – Akt o utvrđivanju visine takse na koji je data saglasnost objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno drugom službenom glasilu u kome se objavljuju akti o utvrđivanju visine takse, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

31.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O UPRAVNOJ INSPEKCIJI (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2011)

Član:

Član 21. – Godišnji program rada upravne inspekcije – Upravnog inspektorata predlaže glavni upravni inspektor do kraja oktobra tekuće godine za narednu godinu, a usvaja ga Vlada.

Rok:

31.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O REGIONALNOM RAZVOJU (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 30/2010 i 89/2015 – dr. zakon)

Član:

Član 13. – Vlada na predlog Ministarstva privrede usvaja jedinstvenu listu razvijenosti regiona, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština.

Rok:

31.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ŠUMAMA (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 31. – Korisnik, odnosno sopstvenik šuma donosi izvođački projekat gazdovanja šumama za narednu godinu.

Rok:

31.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ŠUMAMA (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 103. – Korisnik šuma donosi godišnji program ograničavanja šuma za narednu godinu.

Rok:

31.10.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ŠUMAMA (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 118. – Do donošenja programa u skladu sa ovim zakonom šumama sopstvenika se gazduje na osnovu programa gazdovanja koje donosi korisnik šuma najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu i na koji saglasnost daje Ministarstvo, a za teritoriju autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine.

Rok:

31.10.2024.

_________________________________________________________________________

Budžetski rokovi - novembar 2024.

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Ministar finansija dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 78. – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije, radi informisanja.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O ORGANIZACIJI I NAČINU OBAVLJANJA POSLOVA CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI NA REPUBLIČKOM NIVOU (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2023)

Član:

Član 7. – U Informacioni sistem centralizovanih javnih nabavki, naručioci unose podatke o javnim nabavkama, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU OBAVLJANJA ORGANIZOVANOG PREVOZA DECE (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2019 i 61/2019)

Član:

Član 4. – Autobus kojim se vrši organizovani prevoz dece mora mora posedovati i ostalu propisanu opremu i to: zimsku opremu u periodu od 1. novembra do 1. aprila koja sadrži: (1) lance odnosno druge uređaje za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka; (2) lopatu; (3) pneumatike za zimsku upotrebu na pogonskim točkovima; (4) pneumatike na svim točkovima čija dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od 8 mm.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O OSTVARIVANJU OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA U INOSTRANSTVU (“Sl. glasnik RS”, br. 109/2023)

Član:

Član 19. – Zahtev roditelja za formiranje novih grupa učenika, sa mišljenjem nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva, dostavlja se Ministarstvu nakon održanog roditeljskog sastanka i prikupljenih izjava roditelja da će njihovo dete redovno pohađati nastavu, najkasnije do 1. novembra za tekuću školsku godinu.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O UPRAVI U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA (“Sl. glasnik RS”, br. 110/2009, 87/2010, 5/2012, 54/2017, 14/2018 i 57/2019)

Član:

Član 40. – Javni tužilac Ministarstvu pravde dostavlja nacrt kadrovskog plana za kalendarsku godinu.

Rok:

01.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU PRIBAVLJANJA SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Korisnik javnih sredstava podnosi molbu nadležnom organu najkasnije do 5. u mesecu. Zbirni pregled primljenih molbi iz stava 6. ovog člana dostavlja se Ministarstvu finansija na Obrascu ZPM – Zbirni pregled molbi, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Ovaj obrazac dostavlja se u pisanom i elektronskom obliku, na mejl: zaposljavanje@mfin.gov.rs

Rok:

05.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Rok:

05.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Korisnik dostavlja plan izvršenja budžeta nakon dodeljenih januarskih kvota, kroz informacioni sistem izvršenja budžeta svakog meseca, najkasnije do 5. u mesecu.

Rok:

05.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Direktnim budžetskim korisnicima koji imaju indirektne budžetske korisnike uključene u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije rok za unos planova produžava se za dva radna dana radi provere i korekcije planova indirektnih budžetskih korisnika.

Rok:

07.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 – dr. zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 71. – Jedinice lokalne samouprave dužne su da ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, odnosno objekata u državnoj svojini.

Rok:

10.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Rok:

10.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 7. – Korisnici javnih sredstava dužni su da kadrovske i finansijske podatke u elektronskom obliku, dostave Registru do 10. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

10.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O NACIONALNIM PARKOVIMA (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 12. – Upravljač dostavlja nadležnom organu program upravljanja nacionalnim parkom za narednu godinu koji sadrži aktivnosti s dinamikom izvršavanja poslova i visinom potrebnih sredstava za sledeću godinu.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 31. – Nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 71/2021)

Član:

Član 54. – Upravljač zaštićenog područja dostavlja nadležnom organu program upravljanja za narednu godinu.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O ORGANIZACIJI I NAČINU OBAVLJANJA POSLOVA CENTRALIZOVANIH JAVNIH NABAVKI NA REPUBLIČKOM NIVOU (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2023)

Član:

Član 8. – Uprava, po pribavljenim mišljenjima nadležnih organa, dostavlja Vladi na saglasnost Predlog godišnjeg plana centralizovanih javnih nabavki, najkasnije do 15. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 15. – Uprava za trezor utvrđuje kvote najkasnije do 15. u mesecu za naredni mesec. Kvote se utvrđuju na mesečnom nivou do kraja budžetske godine na trećem nivou ekonomske klasifikacije.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I SADRŽAJU IZVEŠTAVANJA O BROJU ZAPOSLENIH KOD KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI U 2024. GODINI (“Sl. glasnik RS”, br. 8/2024)

Član:

Član 6. – Popunjeni Obrazac 1 – Pregled broja zaposlenih, u skladu sa ovim pravilnikom, dostavlja se do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O UGOVARANJU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA SA DAVAOCIMA ZDRAVSTVENIH USLUGA ZA 2024. GODINU (“Sl. glasnik RS”, br. 119/2023 i 77/2024)

Član:

Član 104. – Davalac zdravstvenih usluga inicijativu za izmenu ugovorene naknade nakon perioda iz stava 2. ovog člana (nakon ispostavljanja faktura za prvi, drugi i treći kvartal ugovornog perioda, a izuzetno i posle ispostavljanja faktura za određeni kvartal uz obrazloženje zdravstvene ustanove i mišljenje nadležne filijale) može podneti do 15. novembra 2024. godine, uz uvažavanje budžetskog kalendara i rokova za donošenje opštih akata kojim se utvrđuju elementi za ugovaranje zdravstvene zaštite za narednu godinu.

Rok:

15.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Komisija odlučuje jedanput mesečno o davanju saglasnosti za novo zapošljavanje, do 25. u mesecu.

Rok:

25.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013, 68/2014 – dr. zakon, 95/2018, 99/2018 – odluka US, 86/2019, 144/2020, 118/2021, 138/2022 i 92/2023)

Član:

Član 7a. – Jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama u skladu sa članom 6. st. 5. i 6. ovog zakona na način na koji se objavljuju njeni opšti akti.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 7a. – Jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koeficijenti za nepokretnosti u zonama na način na koji se objavljuju njeni opšti akti, kao i svaku promenu tih akata.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ŠUMAMA (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 30. – Godišnji plan gazdovanja šumama za narednu godinu za šume kojima se gazduje u skladu sa osnovom donosi korisnik, odnosno sopstvenik šuma, a za šume sopstvenika kojima se gazduje u skladu s programom donosi javno preduzeće, odnosno privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZAŠTITI ZEMLJIŠTA (“Sl. glasnik RS”, br. 112/2015)

Član:

Član 16. – Jedinica lokalne samouprave donosi Godišnji program zaštite zemljišta i dostavlja ga nadležnom organu.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O STUDENTSKOM ORGANIZOVANJU (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2021)

Član:

Član 7. – Studentski parlament visokoškolske ustanove u sastavu samostalne visokoškolske ustanove se konstituiše najkasnije do kraja oktobra, a samostalne visokoškolske ustanove najkasnije do kraja novembra meseca tekuće godine.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O STUDENTSKOM ORGANIZOVANJU (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2021)

Član:

Član 11. – Udruženje može da stekne status studentske organizacije ako vodi knjigu članova u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja koju redovno ažurira, a najkasnije do 30. novembra za tekuću školsku godinu.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA ZA DODELU SREDSTAVA ZA IZGRADNJU, ODRŽAVANJE I OPREMANJE USTANOVA SOCIJALNE ZAŠTITE (“Sl. glasnik RS”, br. 42/2018 i 102/2020)

Član:

Član 2. – Ustanove socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije zahteve za sanaciju i tekuće održavanje objekata, podnose ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

30.11.2024.

_________________________________________________________________________

Napomena:
U skladu sa odredbama člana 80. Zakona o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), ako poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok ističe kad protekne prvi naredni radni dan.

Budžetski rokovi - decembar 2024.

Naziv Zakona:

ZAKON O JAVNIM PREDUZEĆIMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 15/2016 i 88/2019)

Član:

Član 59. – Javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, godišnji program poslovanja dostavljaju najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu.

Rok:

01.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 92/2023 – autentično tumačenje)

Član:

Član 174. -Ministar zdravlja donosi odluku o oblastima medicine, dentalne medicine, odnosno farmacije koje su deficitarne u Republici Srbiji, a na osnovu mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije.

Rok:

01.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018)

Član:

Član 10. – Inspekcija, zavisno od organizacionog položaja u sistemu organa državne uprave, priprema, odnosno utvrđuje predlog plana inspekcijskog nadzora u vezi sa kojim pribavlja mišljenje nadležnih organa državne uprave, odnosno organa državne uprave sa čijim delokrugom su povezana pitanja iz plana inspekcijskog nadzora, i mišljenje, odnosno smernice i uputstva Koordinacione komisije. Inspekcija dostavlja Koordinacionoj komisiji predlog godišnjeg plana inspekcijskog nadzora za narednu godinu, koji je usaglašen sa mišljenjima nadležnih organa državne uprave, odnosno organa državne uprave sa čijim delokrugom su povezana pitanja iz plana inspekcijskog nadzora, najkasnije do 1. decembra tekuće godine.

Rok:

01.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I ROKOVIMA VRŠENJA POPISA IMOVINE I OBAVEZA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA REPUBLIKE SRBIJE I USKLAĐIVANJA KNJIGOVODSTVENOG STANJA SA STVARNIM STANJEM
(“Sl. glasnik RS”, br. 33/2015 i 101/2018)

Član:

Član 6. – Donošenje akta o obrazovanju popisne komisije za redovan godišnji popis imovine i obaveza.

Rok:

01.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA
(“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Korisnik javnih sredstava podnosi molbu nadležnom organu najkasnije do 5. u mesecu. Zbirni pregled primljenih molbi iz stava 6. ovog člana dostavlja se Ministarstvu finansija na Obrascu ZPM – Zbirni pregled molbi, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Ovaj obrazac dostavlja se u pisanom i elektronskom obliku, na mejl: zapošljavanje@mfin.gov.rs.

Rok:

05.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 12. – Lokalni organ uprave nadležan za finansije izveštava Upravu o investiranju novčanih sredstava sa konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti na domaćem finansijskom tržištu novca, podnošenjem nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave Obrasca IKRTLV – Izveštaj o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti za mesec ______ 20_. godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, do 5. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

05.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Korisnik dostavlja plan izvršenja budžeta nakon dodeljenih januarskih kvota, kroz informacioni sistem izvršenja budžeta svakog meseca, najkasnije do 5. u mesecu.

Rok:

05.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UPUTSTVO O ORGANIZACIJI I RAČUNOVODSTVENOM OBUHVATANJU POPISA IMOVINE I OBAVEZA BUDŽETSKIH KORISNIKA UKLJUČENIH U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE I SREDSTAVA JAVNE SVOJINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE DATE NA KORIŠĆENJE DRUGIM PRAVNIM LICIMA
(“Sl. list AP Vojvodine”, br. 49/2014, 51/2014, 3/2015, 48/2015 i 67/2020)

Član:

Član 23. – Zahtev za usaglašavanje stanja potraživanja i obaveza budžetski korisnik je dužan da uputi svom dužniku, odnosno poveriocu ukoliko od njega nije dobio zahtev za usaglašavanje stanja, najkasnije do petog decembra budžetske godine za koju se sastavlja završni račun.

Rok:

05.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 14. – Direktnim budžetskim korisnicima koji imaju indirektne budžetske korisnike uključene u sistem izvršenja budžeta Republike Srbije rok za unos planova produžava se za dva radna dana radi provere i korekcije planova indirektnih budžetskih korisnika.

Rok:

07.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA
(“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Nadležni organ dužan je da razmotri prispele molbe, naročito vodeći računa o popunjenosti sistematizovanih radnih mesta, dinamici zapošljavanja kod svakog pojedinačnog podnosioca molbe iz svoje nadležnosti, kao i značaju radnih mesta čije se popunjavanje zahteva i da one molbe koje oceni opravdanim prosledi Ministarstvu finansija radi pribavljanja mišljenja, najkasnije do 10. u mesecu.

Rok:

10.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 7.- Korisnici javnih sredstava dužni su da kadrovske i finansijske podatke u elektronskom obliku, dostave Registru do 10. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

10.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 8. – Plan rada za redovan godišnji popis donosi se najkasnije do 10. decembra tekuće godine za koju se obavlja popis i dostavlja se ovlašćenom licu vršioca popisa.

Rok:

10.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
(“Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 11. – Lokalna vlast dostavlja podatke o kreditnim zaduženjima i otplati kredita do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: datum kreditnog zaduženja; namenu kredita; naziv kreditora, datum početka otplate glavnice, datum završetka otplate glavnice, valutu kreditnog zaduženja, ugovoreni iznos kredita, ukupno iskorišćeni (povučen) iznos kredita do kraja izveštajnog perioda, ukupno otplaćen iznos kredita (glavnice) do kraja izveštajnog perioda, planirani iznos otplate kredita (glavnice) u tekućoj godini, otplaćen iznos kredita (glavnice) u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda, iznos kamatne stope, iznos plaćene kamate u tekućoj godini, do kraja izveštajnog perioda i stanje duga na kraju izveštajnog perioda.

Rok:

10.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
(“Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 12. – Lokalna vlast dostavlja podatke o emisiji i otplati hartija od vrednosti do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: datum emitovanja hartija od vrednosti, podatke o imaocima hartija od vrednosti (fizička lica, pravna lica), datum dospeća emitovanih hartija od vrednosti, valutu u kojoj su emitovane hartija od vrednosti, iznos ukupne emisije hartija od vrednosti, realizovani iznos emisije hartija od vrednosti, iznos kamatne stope; ukupno otplaćen iznos glavnice do kraja izveštajnog perioda, planirani iznos otplate glavnice u tekućoj godini, iznos ukupno otplaćene glavnice u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda, iznos otplaćene kamate u tekućoj godini od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda, iznos otplaćenih zavisnih troškova od 1. januara tekuće budžetske godine do kraja izveštajnog perioda i stanje duga na kraju izveštajnog perioda.

Rok:

10.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU ZA IZVEŠTAVANJE O STANJU JAVNOG DUGA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
(“Sl. glasnik RS”, br. 104/2023)

Član:

Član 13. – Lokalna vlast dostavlja podatke o plasmanu novčanih sredstava do 10. u mesecu za prethodni mesec, i to: iznos stanja ukupno plasiranih sredstava, valutu plasiranih sredstava, naziv poslovne banke kod koje su sredstva plasirana i visinu kamatne stope.

Rok:

10.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O JAVNIM AGENCIJAMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 81/2005 – ispr. i 47/2018)

Član:

Član 45. – Upravni odbor javne agencije usvaja i podnosi osnivaču na saglasnost program rada javne agencije za narednu godinu i finansijski plan javne agencije.

Rok:

15.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2019)

Član:

Član 51. – Davalac državne pomoći dostavlja Komisiji plan usvajanja šema državne pomoći za narednu budžetsku godinu i rokove za njihovo usvajanje, a najkasnije do 15. decembra tekuće godine.

Rok:

15.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZAŠTITI PRIRODE
(“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – ispr., 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 71/2021)

Član:

Član 54. – Upravljač dostavlja izveštaj o ostvarivanju godišnjeg programa za prethodnu godinu nadležnom organu.

Rok:

15.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SPORTU
(“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016)

Član:

Član 117. – Ministarstvo nadležno za sport revidira predloge godišnjih programa i usklađuje ih sa sredstvima utvrđenim u budžetu Republike Srbije za narednu godinu.

Rok:

15.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022)

Član:

Član 6. – Popunjeni Obrazac 1 – Pregled broja zaposlenih kod korisnika budžeta lokalne vlasti, u skladu sa ovim pravilnikom, dostavlja se do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

15.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU
(“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023)

Član:

Član 31. – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Rok:

20.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU
(“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023)

Član:

Član 31. – Skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti.

Rok:

20.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU
(“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023)

Član:

Član 31. – Lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru finansija odluku o budžetu lokalne vlasti.

Rok:

25.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA
(“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Komisija odlučuje jedanput mesečno o davanju saglasnosti za novo zapošljavanje, do 25. u mesecu.

Rok:

25.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SPORTU
(“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016)

Član:

Član 117. – Ministarstvo nadležno za sport donosi odluku i obaveštava nosioce programa o visini odobrenih sredstava po programima i projektima.

Rok:

30.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021)

Član:

Član 66. – Godišnji izveštaj telo za rodnu ravnopravnost dostavlja organu jedinice lokalne samouprave, koji ga je osnovao, najkasnije do kraja godine u kojoj se završava izveštajni period, koji nakon donošenja postaje sastavni deo izveštaja tog organa o ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O JAVNOM DUGU
(“Sl. glasnik RS”, br. 61/2005, 107/2009, 78/2011, 68/2015, 95/2018, 91/2019 i 149/2020)

Član:

Član 6. – Ukupan dug po osnovu zaduživanja za finansiranje tekuće likvidnosti mora se vratiti do 31. decembra tekuće budžetske godine.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O JAVNOM DUGU
(“Sl. glasnik RS”, br. 61/2005, 107/2009, 78/2011, 68/2015, 95/2018, 91/2019 i 149/2020)

Član:

Član 39. – Ukupni iznos kratkoročnog zaduživanja iz budžeta Republike, u toku budžetske godine, mora biti vraćen do 31. decembra tekuće godine.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O PREDMETIMA OPŠTE UPOTREBE
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 14/2022)

Član:

Član 96. – Instituti i zavodi za javno zdravlje, na osnovu Programa monitoringa, donose planove za sprovođenje Programa monitoringa na teritoriji za koju su osnovani, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, za narednu godinu.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021)

Član:

Član 128. – Stručni savet donosi godišnji program unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 92/2023 – autentično tumačenje)

Član:

Član 133. – Komisija za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite donosi godišnji plan praćenja pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 92/2023 – autentično tumačenje)

Član:

Član 191. – Predlog godišnjeg plana redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada iz stava 1. ovog člana zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije i nadležna komora zdravstvenih radnika dužne su da dostave ministru.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 92/2023 – autentično tumačenje)

Član:

Član 192. – Nadležna komora predlaže ministru listu stručnih nadzornika iz reda stručnjaka za određene oblasti zdravstvene zaštite.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
(“Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023)

Član:

Član 94. – Zahtev za verifikaciju za srednju školu podnosi se najkasnije do 31. decembra za narednu školsku godinu.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
(“Sl. glasnik RS”, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 129/2021 i 92/2023)

Član:

Član 95. – Zahtev za davanje saglasnosti za promenu naziva javne ustanove podnosi se Ministarstvu najkasnije do 31. decembra tekuće školske godine, odnosno radne godine za predškolske ustanove.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SOCIJALNOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 24/2011 i 117/2022 – odluka US)

Član:

Član 146. – Rukovodilac ustanove socijalne zaštite koju je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ocenjuje stručne radnike i stručne saradnike.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU
(“Sl. glasnik RS”, br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 52/2021, 129/2021, 129/2021 – dr. zakon i 92/2023)

Član:

Član 35. – Srednja škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave predlaže Ministarstvu, preko školskih uprava, broj i strukturu upisa učenika po područjima rada i obrazovnim profilima za narednu školsku godinu.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018)

Član:

Član 10. – Po pribavljenom mišljenju, odnosno smernicama i uputstvima Koordinacione komisije, godišnji plan inspekcijskog nadzora se usvaja do 31. decembra tekuće godine.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O KORIŠĆENJU OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 40/2021 i 35/2023)

Član:

Član 6. – Vlada, na predlog Ministarstva, najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu, utvrđuje visinu naknade za podsticaje povlašćenih proizvođača, koja se objavljuje u “Sl. glasniku RS”.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O IZRADI I SPROVOĐENJU PLANA UPRAVLJANJA RIZICIMA OD POVREDE PRINCIPA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 67/2022)

Član:

Član 6. – Plan upravljanja rizicima i izveštaj donose se najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu u kojoj se dostavljaju u elektronskoj ili pismenoj formi Ministarstvu najkasnije do 15. januara.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O INVENTARISANJU, OBRADI, REVIZIJI I OTPISU BIBLIOTEČKO-INFORMACIONE GRAĐE I IZVORA, KAO I VOĐENJU EVIDENCIJE O BIBLIOTEČKO-INFORMACIONOJ GRAĐI I IZVORIMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 47/2013)

Član:

Član 5. – Knjiga inventara odnosno evidencija bibliotečko-informacione građe i izvora zaključuje se na kraju svake kalendarske godine.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O STALNOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU U BIBLIOTEČKO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 18/2013)

Član:

Član 3. – Narodna biblioteka Srbije pismeno obaveštava podnosioce programa stručnog usavršavanja o odobrenoj akreditaciji i na svojoj internet stranici objavljuje spisak akreditovanih programa.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU PRENOSA NEUTROŠENIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA REPUBLIKE SRBIJE NA RAČUN IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 120/2012)

Član:

Član 2. – Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije vrše povraćaj neutrošenih sredstava koja su u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, do isteka fiskalne godine preneta a nisu utrošena u toj fiskalnoj godini na račun – Izvršenje budžeta Republike Srbije, broj 840-1620-21.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 4. – Popis i usklađivanje stanja nefinansijske imovine.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 4. – Usaglašavanje finansijske imovine i obaveza.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 3. – Popis imovine i obaveza – stanje po popisu svodi se na stanje na dan.

Rok:

31.12.2024.

_________________________________________________________________________

Budžetski rokovi - januar 2025.

Naziv Zakona:

Član:

Rok:

5.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022 i 95/2024)

Član:

Član 14. – Korisnik dostavlja plan izvršenja budžeta nakon dodeljenih januarskih kvota, kroz informacioni sistem izvršenja budžeta svakog meseca, najkasnije do 5. u mesecu.

Rok:

5.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA (“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Rok:

5.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022 i 95/2024)

Član:

Rok:

7.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU PRENOSA NEUTROŠENIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA REPUBLIKE SRBIJE NA RAČUN IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 120/2012)

Član:

Član 3. – Indirektni korisnici budžetskih sredstava dostavljaju direktnim korisnicima specifikacije vraćenih budžetskih sredstava, koja su im preneta na podračun za redovnu delatnost prema razdelima, odnosno glavama, odnosno funkcijama, odnosno glavnim programima, na Obrascu SVS – Specifikacija vraćenih budžetskih sredstava, najkasnije do 10. januara naredne fiskalne godine.

Rok:

10.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

Član:

Član 7. – Korisnici javnih sredstava dužni su da kadrovske i finansijske podatke u elektronskom obliku, dostave Registru do 10. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

10.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA
(“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Rok:

10.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Indirektni korisnici budžetskih sredstava sastavljaju tromesečno periodične finansijske izveštaje o izvršenju budžeta i dostavljaju nadležnom direktnom korisniku u roku od deset dana po isteku tromesečja, za potrebe planiranja i kontrole izvršenja budžeta.

Rok:

10.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje sastavljaju tromesečno periodične finansijske izveštaje o izvršenju svojih finansijskih planova i dostavljaju ih Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, u roku od deset dana po isteku tromesečja, za potrebe planiranja i kontrole izvršenja finansijskog plana.

Rok:

10.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O VOĐENJU EVIDENCIJE I IZVEŠTAVANJU O OSTVARIVANJU RODNE RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 67/2022)

Član:

Član 8. – Godišnji izveštaj organa javne vlasti i poslodavaca dostavlja se elektronski ili u pismenoj formi Ministarstvu najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I SADRŽAJU IZVEŠTAVANJA O BROJU ZAPOSLENIH KOD KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI U 2024. GODINI
(“Sl. glasnik RS”, br. 8/2024)

Član:

Član 6.- Popunjeni Obrazac 1 – Pregled broja zaposlenih, u skladu sa ovim pravilnikom, dostavlja se do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O SISTEMU IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 144/2022 i 95/2024)

Član:

Član 15. – Uprava za trezor utvrđuje kvote najkasnije do 15. u mesecu za naredni mesec. Kvote se utvrđuju na mesečnom nivou do kraja budžetske godine na trećem nivou ekonomske klasifikacije.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O OCENJIVANJU SLUŽBENIKA
(“Sl. glasnik RS”, br. 2/2019)

Član:

Član 15. – Radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O VREDNOVANJU RADNE USPEŠNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA
(“Sl. glasnik RS”, br. 2/2019, 69/2019 i 20/2022)

Član:

Član 15. – Godišnji ciljevi iz člana 14. stav 1. ove uredbe utvrđuju se pre početka perioda vrednovanja, odnosno najkasnije do 15. januara.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ŠUMAMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 42. – Korisnik, odnosno sopstvenik šume koji gazduje u skladu sa osnovom, dužan je da Ministarstvu, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine, podnese godišnji izveštaj o preduzetim merama i problemima zaštite šuma najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu, a u slučajevima veće ugroženosti šuma bez odlaganja.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021)

Član:

Član 66. – Organi javne vlasti i poslodavci dužni su da dostave Ministarstvu najkasnije do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti i izveštaj o evidentiranim podacima na obrascu iz člana 65. stav 5. ovog zakona, sastave godišnji izveštaj, koji pored podataka iz člana 65. st. 2. i 3. ovog zakona sadrži i ocenu stanja rodne ravnopravnosti u jedinici lokalne samouprave za čiju teritoriju su obrazovana tela za rodnu ravnopravnost.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O TURIZMU (“Sl. glasnik RS”, br. 17/2019)

Član:

Član 95. – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija vodi evidenciju turističkih vodiča i turističkih pratilaca i dužno je da Registru turizma dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (štampanoj i elektronskoj) najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O TURIZMU
(“Sl. glasnik RS”, br. 17/2019)

Član:

Član 100. – Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju lokalnih turističkih vodiča, kao povereni posao i dužan je da Registru turizma radi evidentiranja dostavi evidenciju u elektronskoj formi najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.

Rok:

15.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU PRENOSA NEUTROŠENIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA REPUBLIKE SRBIJE NA RAČUN IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 120/2012)

Član:

Član 3. – Na osnovu izvršenih uplata i dostavljenih SVS obrazaca direktni korisnici budžetskih sredstava u sistemu izvršenja budžeta do 20. januara naredne fiskalne godine vrše korekciju transfera rashoda i izdataka za prethodnu fiskalnu godinu za indirektne korisnike kojima su preneli sredstva.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O NAMENSKIM TRANSFERIMA U SOCIJALNOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016 i 38/2021)

Član:

Član 9. – Po završetku budžetske godine jedinice lokalne samouprave dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove socijalne zaštite izveštaje o utrošku namenskih transfera najdalje do 20. januara tekuće godine.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O VREDNOVANJU RADNE USPEŠNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA
(“Sl. glasnik RS”, br. 2/2019, 69/2019 i 20/2022)

Član:

Član 15. – Godišnji ciljevi iz člana 14. stav 2. ove uredbe utvrđuju se najkasnije do 20. januara tekuće godine za koju se vrši vrednovanje radne uspešnosti.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Republički fond za zdravstveno osiguranje sastavlja Konsolidovani izveštaj o izvršenju finansijskog plana iz izveštaja dobijenih od korisnika sredstava RFZO i podnosi ga Upravi za trezor.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sastavljaju Izveštaj o izvršenju finansijskog plana i podnose Upravi za trezor.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta lokalne vlasti koji nemaju indirektne korisnike sastavljaju Izveštaj o izvršenju budžeta i podnose ga organu nadležnom za poslove finansija i ekonomije.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta lokalne vlasti koji imaju indirektne korisnike konsoliduju podatke iz dobijenih izveštaja indirektnih korisnika i sastavljaju Konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta, koji predaju organu nadležnom za poslove finansija i ekonomije.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta Republike Srbije koji nemaju indirektne korisnike sastavljaju Izveštaj o izvršenju budžeta i podnose ga Upravi za trezor.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
(“Sl. glasnik RS”, br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020)

Član:

Član 6. – Direktni korisnici budžetskih sredstava budžeta Republike Srbije koji imaju indirektne korisnike konsoliduju podatke iz dobijenih izveštaja indirektnih korisnika i sastavljaju Konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta, koji predaju Upravi za trezor.

Rok:

20.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O POSTUPKU ZA PRIBAVLJANJE SAGLASNOSTI ZA NOVO ZAPOŠLJAVANJE I DODATNO RADNO ANGAŽOVANJE KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA
(“Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023)

Član:

Član 5. – Komisija odlučuje jedanput mesečno o davanju saglasnosti za novo zapošljavanje, do 25. u mesecu.

Rok:

25.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O STRUČNOM USAVRŠAVANJU OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU
(“Sl. glasnik RS”, br. 15/2019)

Član:

Član 9. – Ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru dostavlja Centralnoj jedinici za harmonizaciju do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu Izveštaj o stručnom usavršavanju ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru na Obrascu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

PRAVILNIK O IZRADI I SPROVOĐENJU PLANA UPRAVLJANJA RIZICIMA OD POVREDE PRINCIPA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 67/2022)

Član:

Član 6. – Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti i izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima donose se najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu u kojoj se dostavljaju u elektronskoj ili pismenoj formi Ministarstvu najkasnije do 15. januara.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O METODOLOGIJI ZA IZRADU SREDNJOROČNIH PLANOVA
(“Sl. glasnik RS”, br. 8/2019)

Član:

Član 23. – Srednjoročni plan usvaja rukovodilac obveznika srednjoročnog planiranja, odnosno skupština JLS, kada je obveznik srednjoročnog planiranja JLS. Plan se objavljuje na internet stranici obveznika srednjoročnog planiranja najkasnije do 31. januara tekuće godine.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O PLANIRANJU I VRSTI ROBA I USLUGA ZA KOJE SE SPROVODE CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE
(“Sl. glasnik RS”, br. 34/2019, 64/2019, 17/2020, 21/2020, 51/2022, 66/2023 i 55/2024)

Član:

Član 9. – Upravni odbor Republičkog fonda, na predlog direktora, usvaja Plan centralizovanih javnih nabavki najkasnije do 31. januara u tekućoj godini za tu budžetsku godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O PLANIRANJU I VRSTI ROBA I USLUGA ZA KOJE SE SPROVODE CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE
(“Sl. glasnik RS”, br. 34/2019, 64/2019, 17/2020, 21/2020, 51/2022, 66/2023 i 55/2024)

Član:

Član 5. – Stručno-metodološko uputstvo i jedinstveni obrazac koji je sastavni deo tog uputstva Institut za javno zdravlje Srbije donosi najkasnije do 31. januara tekuće budžetske godine za pripremu plana potreba zdravstvenih ustanova za sprovođenje centralizovanih javnih nabavki za narednu budžetsku godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

UREDBA O NORMATIVIMA I STANDARDIMA RASPODELE SREDSTAVA AKREDITOVANIM NAUČNOISTRAŽIVAČKIM ORGANIZACIJAMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 90/2019, 96/2023, 110/2023 i 16/2024)

Član:

Član 3. – Rok za podnošenje godišnjeg izveštaja o radu je 31. januar tekuće godine za prethodnu godinu u pisanom i elektronskom obliku.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O AGENCIJI ZA OSIGURANJE DEPOZITA
(“Sl. glasnik RS”, br. 94/2024)

Član:

Član 25. – Članovi upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, kao i članovi njihovih porodica ne mogu imati akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih institucija, društava za reviziju ili drugih pravnih lica sa kojima Agencija sarađuje u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, niti biti u bilo kakvim obligaciono-pravnim odnosima sa Agencijom osim onih koji proizlaze iz članstva u upravnom odboru Agencije, o čemu podnose pisanu izjavu Vladi, najkasnije narednog dana od dana njihovog imenovanja, kao i svake naredne godine za vreme trajanja mandata, najkasnije do 31. januara tekuće godine.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 92/2023)

Član:

Član 169. – Sredstva koja se obezbeđuju uplatom doprinosa prenose se filijali na osnovu odluke koju donosi Republički fond za svaku budžetsku godinu najkasnije do 31. januara za tekuću godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
(“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 92/2023 – autentično tumačenje)

Član:

Član 128. – Stručni savet zdravstvene ustanove sačinjava godišnji izveštaj o sprovođenju unutrašnje provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi, koji dostavlja direktoru zdravstvene ustanove do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – dr. zakon, 72/2009 – dr. zakon, 43/2011 – odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon i 94/2024 – dr. zakon)

Član:

Član 76. – Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da Agenciji za zaštitu životne sredine tromesečno dostavlja podatke za izradu izveštaja o stanju životne sredine i to za prvo, drugo i treće tromesečje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromesečja, a za poslednje tromesečje do 31. januara.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SPORTU
(“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016)

Član:

Član 140. – Rangiranja iz stava 2. tač. 1), 2) i 4) ovog člana vrše se najkasnije do kraja januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SPORTU
(“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016)

Član:

Član 30. – Organizacije iz člana 29. st. 1-3. ovog zakona obavezne su da svake godine u januaru dostave Ministarstvu izveštaj o izvršenom stručnom osposobljavanju u prethodnoj godini i plan aktivnosti za tekuću godinu na organizovanju stručnog osposobljavanja i da podnesu Ministarstvu prijavu početka obavljanja stručnog osposobljavanja, najkasnije sedam dana pre početka upisa polaznika stručnog osposobljavanja.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O POLICIJI
(“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018)

Član:

Član 230v. – Ukoliko je došlo do promene imovnog stanja, rukovodioci i zaposleni na visokorizičnim radnim mestima dužni su da ih prijave Sektoru unutrašnje kontrole najkasnije do 31. januara tekuće godine, za prethodnu godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O ŠUMAMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 89/2015 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 42. – Nadležni organ autonomne pokrajine godišnji izveštaj o preduzetim merama i problemima zaštite šuma dostavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija najkasnije do 31. januara tekuće za prethodnu godinu.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI
(“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021)

Član:

Član 17. – Organ javne vlasti, odnosno poslodavac odgovoran za realizaciju aktivnosti utvrđenih Akcionim planom dužan je da do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu dostavi Ministarstvu izveštaj o realizovanim aktivnostima.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU
(“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 65/2008 – dr. zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 – dr. zakon)

Član:

Član 71. – Jedinice lokalne samouprave dužne su da Ministarstvu dostave i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
(“Sl. glasnik RS”, br. 35/2023)

Član:

Član 66. – Organizacija nadležna za zdravstveno osiguranje dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove rada dostavi podatke o povredama na radu i profesionalnim bolestima najmanje jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadležnog za poslove rada i u kraćem roku.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
(“Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021)

Član:

Član 43. – Organ vlasti, do 31. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, podnosi godišnji izveštaj Povereniku za informacije od javnog značaja o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
(“Sl. glasnik RS”, br. 91/2019 i 92/2023)

Član:

Član 181. – Naručilac je dužan da evidentira podatke o vrednosti i vrsti javnih nabavki iz čl. 11-21. ovog zakona, i to po svakom osnovu za izuzeće posebno, kao i javne nabavke iz člana 27. stav 1. ovog zakona. Podatke iz stava 3. ovog člana naručioci zbirno objavljuju na Portalu javnih nabavki najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, prema uputstvu koje Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O PLANSKOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE
(“Sl. glasnik RS”, br. 30/2018)

Član:

Član 26. – Obveznici srednjoročnog planiranja (organi državne uprave; organizacije za obavezno socijalno osiguranje; ostali korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, koje Vlada na predlog organa državne uprave nadležnog za koordinaciju javnih politika, odnosno ministarstva nadležnog za poslove finansija obaveže da izrađuju srednjoročni plan u skladu sa ovim zakonom; ostali korisnici javnih sredstava nad čijim radom nadzor vrši Vlada, koje na to obaveže Vlada; korisnici budžetskih sredstava autonomne pokrajine, koje nadležni organ autonomne pokrajine obaveže da izrađuju srednjoročni plan u skladu sa ovim zakonom; jedinice lokalne samouprave; korisnici budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave, koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave obaveže da izrađuju srednjoročni plan u skladu sa ovim zakonom; ostali korisnici javnih sredstava nad čijim radom nadzor vrši autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koje na to obaveže nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave) svoj srednjoročni plan objavljuju najkasnije do 31. januara za tekuću godinu na svojoj internet stranici, vodeći računa o zaštiti tajnih podataka.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Naziv Zakona:

ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU
(“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 94/2024)

Član:

Član 27ž. – Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, zahtev za prekoračenje može se podneti nakon 1. septembra tekuće godine, a najkasnije do 31. januara naredne godine, ukoliko je prekoračenje fiskalnog deficita rezultat primljenih transfernih sredstava od drugog nivoa vlasti nakon isteka roka iz stava 5. ovog člana.

Rok:

31.1.2025.

_________________________________________________________________________

Korisnici budžetskih sredstava i njihovo radno pravo

Sve o ugovorima angažovanih lica u budžetu

Budžetska inspekcija

Državna revizija

BUDIMO U KONTAKTU

eRIC doo

Ustanička 132

11000 Beograd

MB: 21935212

PIB: 113850805

066/813-88-33

066/823-88-33

office@e-economy.biz

Zakoni i pravilnici

Šeme knjiženja

Ekonomski pojmovi

Budžetski rokovi - septembar 2024.

Budžetski rokovi - oktobar 2024.

Budžetski rokovi - novembar 2024.

Budžetski rokovi - decembar 2024.

Budžetski rokovi - januar 2025.

Korisnici budžetskih sredstava i njihovo radno pravo

Sve o ugovorima angažovanih lica u budžetu

Budžetska inspekcija

Državna revizija

BUDIMO U KONTAKTU

Politika privatnosti

Uslovi korišćenja