Uskrs ili Vaskrs, po nekim krajevima i Veligdan, najveći je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Vaskrsenje iz mrtvih Isusa Hrista koje je u Novom zavetu opisano da se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti nakon njegovog raspeća od strane Rimljana na Golgoti, odnosno prve nedelje posle Velikog petka. Smatra se vrhuncem stradanja Isusa Hrista, kojem prethodi Veliki post, 40-dnevni period posta, molitve i pokajanja. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva jer je to događaj Hristove pobede nad smrću i dan kada se ispunilo očekivanje i želja svih pravednika i proroka.
Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek samo vezuje za dan u nedelji i može pasti u razmaku od 35 dana od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja.
Kod Hrišćana je običaj da se na Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja i ispisuje pozdrav ”Hristos Vaskrse”. Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista, Marija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: ”Hristos Vaskrse” i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju Hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja.
Hrišćanski vernici ovaj praznik proslavljaju neradno.
