Nova pravila za javna preduzeća: Obavezna dokumenta i stroži rokovi od septembra
Od 16. septembra stupa na snagu nova uredba Vlade Republike Srbije koja menja način na koji javna preduzeća – odnosno društva kapitala u državnom vlasništvu – planiraju svoje aktivnosti i izveštavaju o rezultatima poslovanja. Ova regulativa ima za cilj povećanje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim resursima.
Tri obavezna dokumenta
Prema novoj uredbi, uvode se tri ključna dokumenta koja su sada obavezna za sva društva kapitala:
- Srednjoročni plan poslovanja – obuhvata naredne tri godine i mora sadržati analizu dosadašnjeg rada, misiju i viziju, definisane strateške ciljeve, kao i detaljan akcioni plan sa rokovima, finansijskim okvirom i indikatorima uspeha.
- Godišnji plan poslovanja – odnosi se na ciljeve i aktivnosti za jednu kalendarsku godinu, a mora biti usklađen sa smernicama koje propisuje posebna komisija. Preduzeća više neće samostalno određivati prioritete, već će ih usklađivati sa državnom strategijom.
- Periodični izveštaji – obuhvataju redovne izveštaje (tromesečne, šestomesečne, devetomesečne i godišnje) o stepenu realizacije planova, uključujući objašnjenja za sve eventualne propuste ili odstupanja. Po potrebi, mogu se dostavljati i vanredni izveštaji.
Pored godišnjeg i kvartalnih izveštaja, posebno važnu ulogu ima srednjoročni izveštaj, koji prikazuje u kojoj meri su ostvareni planirani ciljevi u trogodišnjem periodu.
Jasno definisani rokovi
Uredba precizira i rokove za dostavljanje dokumentacije:
- Srednjoročni plan – do 1. juna
- Godišnji plan – do 15. novembra
- Periodični izveštaji – u roku od 30 dana nakon završetka perioda
- Godišnji izveštaj – do 10. aprila
- Srednjoročni izveštaj – do 15. marta
Dok se ne uspostavi Jedinstvena informaciona platforma, dokumenta će se slati i u elektronskoj i papirnoj formi.
Kategorizacija i različiti nivoi obaveza
Preduzeća se razvrstavaju u tri kategorije, u zavisnosti od njihove strateške važnosti:
- Strateški važna preduzeća – obavezna su da dostavljaju sve planove i izveštaje.
- Preduzeća od posebnog interesa – podnose šestomesečne i godišnje izveštaje.
- Ostala preduzeća – imaju obavezu godišnjeg izveštavanja.
U skladu sa ovim, ažuriraće se i spisak preduzeća koja moraju da pribave prethodnu saglasnost Ministarstva privrede na svoje srednjoročne i godišnje planove. Među njima se nalaze:
1. Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije”, Beograd
2. Akcionarsko društvo za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima „Transnafta”, Pančevo
3. Javno preduzeće „Srbijagas”, Novi Sad
4. Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd
5. Javno preduzeće „Putevi Srbije”, Beograd
6. „Koridori Srbije” d.o.o. Beograd
7. Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume” sa p.o. Beograd
8. Javno preduzeće „Pošta Srbije”, Beograd
9. Javno preduzeće „Nuklearni objekti Srbije”, Vinča
10. „Železnice Srbije”, akcionarsko društvo, Beograd
11. Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije”, Beograd
12. Akcionarsko društvo za železnički prevoz robe „Srbija Kargo”, Beograd
13. Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika „Srbija Voz”, Beograd
14. „Aerodromi Srbije” društvo s ograničenom odgovornošću Niš
15. Javno preduzeće „Nacionalni park Tara”, Bajina Bašta
16. Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška Gora”, Sremska Kamenica
17. Javno preduzeće „Nacionalni park Đerdap”, Donji Milanovac
18. Javno preduzeće „Nacionalni park Kopaonik” sa potpunom odgovornošću, Kopaonik
19. Javno preduzeće „Zavod za udžbenike”, Beograd
20. Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze”, Beograd
21. Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode”, Beograd
22. Privredno društvo NOVI SAD – GAS za distribuciju gasa, održavanje i izvođenje d.o.o. Novi Sad
23. Javno preduzeće „Službeni glasnik”, Beograd
24. Javno preduzeće „Skijališta Srbije”, Beograd
25. Javno preduzeće za skloništa Beograd – Novi Beograd
Zaključak
Nova uredba predstavlja važan korak ka unapređenju korporativnog upravljanja u javnom sektoru. Uvođenjem jasnih obaveza, konkretnih rokova i većeg nadzora, država pokazuje nameru da javna preduzeća učini efikasnijim i odgovornijim, uz veću kontrolu nad trošenjem javnih sredstava.
Za sva društva kapitala u državnom vlasništvu, ovo znači novu fazu poslovanja – sa više planiranja, više izveštavanja, ali i većom usklađenošću sa nacionalnim strateškim ciljevima.
